Апокалипса пред вратима!

Научници који изучавају климатске промјене све гласније упозоравају да у наредном периоду нашој планети пријети - апокалипса.

У првој деценији 21. вијека просјечна темпаратура на површини Земље порасла је за 0,47 степени Целзијуса.

Научници су израчунали да би повећање просјечне темпаратуре за један степен Целзијуса повећало испаравање воде у атмосферу за седам одсто. То би довело до јачих ваздушних струјања и чешћих временских непогода и обилнијих падавина.

Ријеч "апокалипса", која означава "крај свијета", често се чула и на Првој међународној конференцији метеоролога, која је од 16. до 21. августа одржана у Монтреалу.

Готово хиљаду научника из цијелог свијета пет дана расправљало је о климатској будућности планете, а закључци нису ни мало оптимистични.

Протокол из Кјота, који је ступио на снагу прије десет година, само је празно слово на папиру. Подразумјевао је смањење емисије штетних гасова и ефеката "стаклене баште", чиме би се зауставило даље неконтролисано загријавање наше планете, али га земље потписнице нису поштовале.

Због тога се, кажу научници, наставља глобално загријавање усљед чега се све више топе ледене површине на половима. То изазива климатске промјене са честим временским непогодама и несагледивим посљедицама.

Извјесно је да ће се у наредном периоду на нашој планети смјењивати екстремне хладноће и екстремне врућине и суше. Обилне падавине, прогнозирају научници, изазиваће честе и неочекиване поплаве и клизишта.

Појачана ваздушна струјања могла би у наредном периоду да угрозе безбједност и авионског и поморског саобраћаја.

Већ сада могу се чути информације о џиновским таласима који су на неким морима и океанима високи и до 40 метара, а све до скоро таласи висине до 20 метара били су права ријеткост.

Ту није крај црним прогнозама научника. Они тврде да се огромни ледник на Гренланду топи и да би се ниво океана, у случају даљег глобалног загријавања Земље, могао да повећа за шест метара?!

Негативне посљедице климатских промјена свакодневно биљеже и у Хидро-метеоролошком заводу Републике Српске.

Метеоролог Милица Ђорђевић истиче да је 2013. година била четврта најтоплија година од 1880. године и 37. узастопна година која је била топлија од просјека.

"О значајном глобалном загрејавању наше планете сведоче и подаци о просечним темпаратурама које смо забележили на примеру Бањалуке. Средња годишња температура у Бањалуци у периоду 1961-1990.год била је 10,6 степени Целзијуса, а од 2000. до данас 12,1 степен.

До 1990. ни једна година није била топлија од просечних 12 степени, а од 2000. до 2013. године имали смо чак 9 година са већом просечном средњом температуром изнад 12 степени“, напомиње Милица Ђорђевић.

У посљедњих неколико година метеоролози су у Бањалуци забиљежили и пораст броја екстремно топлих дана. Тако у Републици Српској многи још памте прошлогодишњи врели талас када је у овом граду забиљежено рекордних 41,6 степени Целзијуса.

Ђорђевићева наводи да дугорочне прогнозе (за наредних 30 до 70 година) потврђују тренд раста температуре, промјену "распореда" падавина, као и све чешћу појаву екстрема (суше и периода са врло обилним падавинама).