Француска влада пала због штедње
Премијер Француске Мануел Валс поднио је јутрос оставку владе предсједнику Франсоа Оланду, пошто су љевичарски министри затражили драстичну промјену економске политике земље, и обећао да ће сутра саопштити имена чланова новог кабинета.
Састав нове владе још није познат, али је извјесно да у њој неће бити Монтебур, који је јуче "покренуо лавину" када је осудио строге фискалне мјере, оптужио Њемачку да је "опсједнута" буџетском штедњом и упозорио владу да ће се бирачи окренути популистичким или екстремним партијама.
Монтебур је на данашњој конференцији за новинаре оцијенио да садашња економска политика води Француску и Европу у "финансијски апсурд" и да је погоршала економску кризу, најтежу која је погодила Француску од 1929. године, пренио је АФП.
Он је поручио да неће бити дио новог кабинета, али да ће наставити да ради за добробит Француске.
Монтебур је додао да у нову владу неће ући ни досадашњи министри просвјете и културе, Беноа Амон и Орели Филипети.
"Политика смањења дефицита не резултира смањењем дефицита и из тог разлога представља финансијски апсурд јер они ограничењем раста спречавају остварење сопствених циљева", рекао је он. "Постоји другачији пут за Европу и Француску."
Строге мјере штедње нису, према његовим ријечима, само недјелотворне, већ и неправичне јер због повећања пореза погађају радну класу и средњи сталеж и умањују њихову куповну моћ.
Монтебур је упозорио и да ће политика смањења дефицита навести бираче да одбаце садашње политичке лидере, европски пројекат и да се окрену екстремистичким партијама, алудирајући притом на Национални фронт Марин Ле Пен.
Наставак спровођења такве политике "сигурно ће угрозити Републику, њену стабилност и будућност", рекао је он.
Монтебур је казао да је покушао да убиједи Валса и Оланда да одбаце строге мјере штедње, али да је очигледно да у томе није успио.
Монтебур је, како преноси Ројтерс, потенцијални предсједнички ривал Оланду и могао би да у парламенту привуче на своју страну довољно посланика да остави социјалистичког предсједника без подршке већине, која му је потребна за спровођење реформи.
Опозициони конзервативци, међу којима екстремнодесничарски Национални фронт, већ су позвали на распуштање парламента.
Према најновијим анкетама, спроведеним протеклог викенда, Оландова популарност је свега 17 одсто, што је најнижи резултат неког француског лидера од 1958. године, док је подршка Валсу, некада популарном министру унутрашњих послова, пала на 10 одсто пошто није успио да ријеши проблем незапослености.
У штуром саопштењу Оландовог кабинета наведено је да је предсједник затражио од Валса да формира кабинет који ће подржати циљеве које је себи поставила Француска - оживљавање привреде путем пореских олакшица за предузећа и смањењем јавне потрошње.
Како преноси француски дневник "Фигаро", Валсова влада, која је постојала 147 дана, једна је од најкраткотрајних у историји Пете републике, успостављене 1958. године, ако се изузму прелазне владе.
Од Валсовог кабинета краће је трајала једино влада Пјера Месмера - 89 дана, али Месмер је поднио оставку у сасвим другачијим околностима - послије смрти предсједника Жоржа Помпидуа у априлу 1974. године.
Влада у Петој републици трајала је просјечно 557 дана, а најдуговјечнији је био кабинет Лионела Жоспена - 1.799 дана, наводи "Фигаро".