Београд: Изложба "(Ест)етика национализма - дизајн за турбо
Поставка прати хронологију развоја дизајна за турбо фолк и компаративно га приказује на подручју региона, при чему је посебан акценат стављен на неколико извођача, који су у истој мјери и својом музиком и визуелним идентитетом допринијели дефинисању турбо фолка, као што су Светлана Цеца Ражнатовић, Северина, Индира Радић, Миле Китић, Колониа (као архетипска регионална "денс" група), Драгана Мирковић, Јелена Карлеуша, па у извјесној мјери и Дино Мерлин.
На изложби се могу видети и омоти плоча тих извођача, али и Лепе Брене, Мирослава Илића, Милета Китића, Зорице Брунцлик, Наде Топчагић и других.
Овај истраживачки пројекат Криштофића настоји да пружи цјеловит увид у фолк субкултуру са нагласком на музички израз који је био карактеристичан за српски друштвени контекст 90-тих година и открије њене коријене, још од зачетака "новокомпоноване" народне музике у бившој Југославији 50-тих и 60-тих година.
Будући да је дизајн деценијама био важан елемент социјалистичке културе, он је одиграо улогу моста између "елитне" и "масовне", односно "популарне" културе 80-тих година и властима постао погодан алат за успостављање идеолошких образаца. Интерпретацијом овог феномена поставља се питање критеријума стручног вредновања дизајна за турбо-фолк.
У сивој зони између "доброг" и "лошег" отворио се вакуум који је због своје естетике и симболике могао да подразумева било које садржаје и да их учини, не само друштвено прихватљивим, него и пожељним. Тај вакуум, са истим интезитетом, постоји и данас и у великој мјери одређују наше животе.
Изложба у Миксер Хаусу је прва у низу у оквиру регионалне турнеје посвећене анализи турбо фолк субкултуре, а биће отворена до 3. септембра, након чега се сели у Скопље.