Завршна декларација конференције у Берлину

Свему томе, како се истиче у декларацији, знатно је допринијела политика проширења ЕУ, а све земље западног Балкана увјерене су да је њихова будућност у Унији.

Одржив економски раст и дугорочно повећање просперитета за добробит народа, како је истакнуто у декларацији, могућ је само с отвореним тржиштима и страним улагањима.

Учесници данашњег скупа сагласни су да европска енергетска политика за државе западног Балкана добија на значају, посебно у погледу безбједности, снабдијевања енергијом, енергетске ефикасности и заштите климе.

"Регионална сарадња је важан саставни дио у оквиру енергетске заједнице југоисточне Европе“, наводи се, између осталог, у завршном докумету конференције.

Конфереција у Берлину окупила је представнике БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније, самопроглашеног Косова, Албаније, Европске комисије, Аустрије, Француске и Њемачке.

Њемачка Влада изричито наглашава опредијељеност европске перспективе за државе западног Балкана.

У завршној декларацији истиче се да је Њемачка свјесна своје одговорности за мирну, стабилну, демократску и правно-државну будућност западног Балкана и додаје да ће на том путу наставити да подржава регион.

"Све земље западног Балкана имаће могућност да приступе ЕУ када испуне предуслове за приступ", наводи се, између осталог, у завршној декларацији конференције.

Исказана је и заједничка жеља за јачањем регионалне економске сарадње и
поставаљање основе за одржив раст, те је одлучено да се до 2018. године одржавају овакви годишњи састанци да би договорена агенда дањашњег сусрета била имплементирана и поткријепљена даљим конкретним пројектима.

У декларацији је наглашено да су земље учеснице сагласне да се морају предузети даље мјере за борбу против корупције и организованог криминала, а исказана је и воља да буду предузете даље реформе за повећање правне безбједности, да се очува и ојача независност правосуђа и одвија интензивнија сарадња.

Учесници су се сагласили да данашња конференција у четворогодишњем периоду треба дати подстицај у којем ће се заједнички настојати постићи даљи конкретан напредак у процесу реформи приликом рјешавања отворених билатералних и унутрашњих државних питања, као и помирења унутар и између друштава региона.

Барозо: ЕУ жели да види земље западног Балкана учлањене у Унију

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо поручио је данас у Берлину да ЕУ жели да види земље западног Балкана учлањене у Унију, али да, прије свега, од њих самих зависи када ће се то догодити.
"Прикључивање западног Балкана ЕУ је заједнички политички, економски и геостратешки циљ. Сљедећи круг проширења неће се догодити одмах, а када ће до њега доћи зависи од брзине којом наши партнери проводе реформе", истакао је Барозо.

Он је на заједничкој конференцији за новинаре са њемачким канцеларом Ангелом Меркел и албанским премијером Едијем Рамом рекао да је напредак који су оствариле земље региона, а посебно Србија и Албанија, "стваран и опипљив" и да примјер Хрватске доказује да је чланство у ЕУ достижан циљ.

Барозо је обећао да земље региона могу да рачунају на пуну подршку земаља ЕУ у том процесу, али да су успостављање владавине права, регионална сарадња и добро управљање јавним финансијама од суштинског значаја, преносе београдски медији.

Он је посебно нагласио значај регионалне сарадње за процес придруживања, додајући да то, не само успоставља стабилност и уклања препреке, већ утиче на побољшање квалитета живота обичних грађана.

Говорећи о многобројним инфраструктурним проблемима у региону, посебно у енергетици, Барозо је напоменуо да се они морају превазићи уз строго поштивање европских стандарда.

"Постоји исувише `изгубљених карика` када је ријеч о енергетској, путној и жељезничкој мрежи", рекао је Барозо.

Он је подсјетио и да је ЕУ посредством претприступних фондова планирала да уложи више од 12 милијарди евра у западни Балкан, а да је петина те суме намијењена регионалним пројектима. "То доказује посвећеност ЕУ региону чак и у вријеме финансијске кризе", истакао је Барозо.

Меркел: ЕУ жели да процес приступања Унији иде брзо

Њемачки канцелар Ангела Меркел изјавила је да је током конференције о западном Балкану у Берлину јасно стављено до знања да ЕУ жели да процес приступања ових земаља Унији иде брзо, јер су Словенија и Хрватска већ чланице ЕУ.

Меркелова је на конференцији за новинаре рекла да су поједине земље западног Балкана већ направиле напредак у том правцу и добиле статус кандидата, напомињући да ће брзина приступа зависити и од самих земаља.

Она је изразила задовољство што конференција, на којој су се окупили представници земаља западног Балкана, представља симболичан показатељ европске перспективе овог региона, али и велика очекивања његових грађана у смислу привредног напретка и отварања нових радних мјеста, при чему је велику спремност показала и Европска комисија.

Подсјетивши на чињенцу да је прије 100 година почео Први свјетски рат, прије 75 година Други свјетски рат, а да су период од прије 25 година обиљежили конфликти на западном Балкану, она је рекла да то што представници земаља са Балкана сједе за једним столом у Њемачкој представља показатељ да постоји спремност за сарадњу међу њима, али и да ЕУ и појединачне земље чланице желе да то помогну.

Меркелова је најавила да ће у наредне четири године услиједити серија конференција, напомињући да ће Аустрија бити домаћин идуће године.

"Желимо показати да ово није дневни догађај него да од ове конференције направимо радни процес ради тражења даљих политичких рјешења проблема између Србије и /самопроглашеног/ Косова као и о формирању власти у БиХ. Надамо се да ћемо у оба случаја у наредној години имати напредак", рекла је Меркелова.