Мостар: Конференција о несталим у региону
Декларација, коју су потписали предсједници Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић, Црне Горе Филип Вујановић и предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, наглашава примарну одговорност државних тијела у раду на питању несталих и потребу да се обезбиједи да механизми и методе који се користе поштују људска права и принципе владавине закона.
Декларација обезбјеђује да се подрже права чланова породица несталих и да преживјели и цивилно друштво имају приступ информацијама у вези са судбином и правилном истрагом, као и истини и правди.
Од 40.000 лица која су нестала током оружаних сукоба из 90-их година прошлог вијека у бившој Југославији пронађено их је више од 70 одсто, што је без преседана у било којем постконфликтном контексту у свијету, истичу из Међународне комисије за нестала лица, која је организатор потисивања ове декларације.
Сврха Декларације је дефинисање улога ових земаља у тражењу несталих из сукоба и кршења људских права, саопштено је из Међународне комисије за нестала лица.
Први потписници међународне декларације су оне земље и земље насљеднице које су биле стране у Дејтонском мировном споразуму.
"Декларација која се данас потписује је узајамно препознавање достигнућа БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије и биће искориштена да унаприједи принципе на којима почивају та достигнућа", изјавио је предсједавајући ИЦМП-а Томас Милер приликом церемоније којој су присуствовали представници власти у региону, невладиних организација и дипломатске заједнице.
Породице несталих изразиће протест због процеса тражења
Широм Републике Српске, Удружења породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила организују скупове поводом Дана несталих. У 11 градова у Републици Српској и 10 у Федерацији БиХ биће постављене макете са силуетама несталих лица на којима ће грађани моћи оставити мишљења, примједбе и приједлоге у вези са процесом тражења несталих лица у БиХ.
Представници Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица из Мркоњић Града данас су на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића поставили силуету од стиропора којом симболично апелују да буде убрзан процес проналажења и идентификације несталих српских жртава.
Предсједник Општинске организације Здравко Караћ рекао је да је циљ кампање да се скрене пажња јавности ради убрзања процеса тражења српских жртава.
На подручју општине Мркоњић Град евидентирано је 16 несталих, шест војника и десет цивила.
Почело је окупљање породица несталих и осталих грађана на тргу Крајине у Бањалуци. Породице несталих и сви грађани незадовољни процесом тражења несталих данас ће до 17 часова протестним материјалима покушати да још једном позову надлежне институције и укажу на неправду у овом процесу.
Којић: Мостарска декларација о несталима, за Републику Српску не постоји
Мостарска декларација о несталима, за Републику Српску фактички не постоји и није обавезујућа, јер Предсједништво БиХ о њој није постигло сагласност, упозорава директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић.
Тврди да је за српску страну спорно и то што је модератор декларације Међународна комисија за тражење несталих, која је у свом раду у БиХ била потпуно пристрасна и у потпуности радила у интересу одређених бошњачких структура унутар Института за тражење несталих БиХ и сагласност Тужилаштва БиХ.
Подсјетио је да је тренутно у изради протокол о сарадњи, који БиХ треба да потпише са Србијом, Хрватском и Црном Гором и он је, каже, много значајнији од декларације.
Текст Декларације доносимо у оригиналу (без уредничких интервенција)
"Имајући у виду обвезе држава које проистичу из принципа обухваћених инструментима попут Повеље Уједињених народа, Универзалне декларације о људским правима, Женевских конвенција о заштити жртава рата (1949.) и њихових Допунских протокола (1977.), Међународне конвенције о заштити свих особа од присилног нестанка, међународних споразума и осталих инструмената који чувају достојанство и штите људска права свих особа;
Увидјевши да многе особе нестале услијед оружаног сукоба и повреда људских права неће бити пронађене живе и да су им посмртни остаци скривени, неријетко, на удаљеним локацијама;
Препознајући да су особе које су преживјеле оружани сукоб искусиле тешку патњу, често и неправду те да велики број несталих особа може продужити трауму болне прошлости, нарушити крхкост постојећег мира и процес помирења, а може представљати и препреку развоју демократског друштва кроз одговорне и правичне институције;
Узимајући у обзир да неуспјех у пружању одговора породицама несталих о судбини и мјесту гдје се нестале особе налазе продужава патњу продица и угрожава њихова људских права, што је неопходно превладати путем ефикасних, поузданих и транспарентних процеса;
Подсјећајући на чињеницу да је највише труда у процес систематског проналажења и поуздане идентификације особа несталих услијед оружаних сукоба и повреда људских права уложено у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији, а са жељом охрабривања других држава да раде на рјешавању проблема несталих особа кроз сличне процесе утемељене на основним принципима људских права и владавине закона који карактеризирају правично и мирно друштво;
С циљем проглашавања основних принципа и пракси у рјешавању питања несталих особа, ми, представници држава које потписују ову декларацију, овим потврђујемо и објављујемо:
1. Преданост рјешавању питања особа несталих услијед оружаног сукоба и повреда људских права у оквиру одговорности државе да осигура трајни мир и унаприједи сурадњу и помирење у демократским друштвима која подржавају и штите људска права. Потврђујемо да откривање судбине несталих, а у складу с поштовањем људских права и владавине закона, представља саставни дио ових циљева.
2. Нашу одлучност да у потпуности подржимо посвећеност поштовању права преживјелих, укључујући и право обитељи несталих да сазнају истину о судбини и мјесту гдје се налазе особе нестале услијед оружаног сукоба и повреда људских права.
3. Преданост јачању домаћих капацитета како би ефикасно рјешавали проблем несталих особа, омогућавању приступа информацијама о мјесту гдје се нестале особе налазе те судјеловању цивилног друштва у овим активностима, посебице особа које су преживјеле оружани сукоб и повреде људских права, а најприје обитељи несталих особа.
4. Наше увјерење да је сурадња међу владама неопходна и да се подржава размјена информација, што неријетко представља обвезујући увјет за покретање ефикасних, поузданих и транспарентних процеса који ће омогућити проналажење и идентификацију несталих особа те да таква сурадња треба бити заснована на одговарајућим споразумима који интер алиа уграђују и принципе ове декларације. У том смислу је пожељна и подржава се сурадња с међународним и
другим организацијама укљученим у рјешавање овог питања људских права.
5. Препознајући проблем несталих особа као значајно питање људских права, утврђујемо да сви нови напори на рјешавању проблема морају бити у складу с поштовањем људских права и владавине закона, што укључује и захтјев да се заштити достојанство и приватност особа те пронађу, ексхумирају и идентифицирају нестали путем тачних и поузданих метода и у складу са стандардима достизања правде, укључујући кривичноправне стандарде.
6. Нашу одлучност да дјелујемо у сврху утврђивања истине о околностима нестанка особа услијед оружаних сукоба и повреда људских права, те да помогнемо све процесе који за циљ имају борбу против било којег вида трајне некажњивости.
7. Нашу недвосмислену преданост да пружимо безрезервну помоћ правосудним институцијама, посебице казненоправном суставу, у процесу рјешавања проблема несталих особа кроз процесуирање починитеља злочина услијед којих је дошло до нестанка особа од којих многе још нису пронађене, као и да у ту сврху подстичемо међународну и регионалну сарадњу на нивоу правосуђа.
8. Нашу преданост да доносимо законодавне одредбе које су дијелом домаћег законодавства, а са циљем примјене принципа утврђених овом декларацијом те да унаприједимо њихову универзалну препознатљивост и путем специфичних међународних инструмената.
9. Ова декларација неће одступати од обвезе заштите права и слобода које закон препознаје и које постоје према закону, конвенцијама и уредбама или обичајима под изликом да ова декларација не препознаје таква права или да их препознаје у мањој мјери.
10. Потписивањем ове декларације, стране охрабрују друге да слиједе њихов примјер. Ова декларација је, стога, отворена за приступ и другима који су позвани придружити се странама потписницама у поштовању изнесених начела и опредјељења.
11. Ова декларација је изворно написана и потписана на енглеском језику и може се преводити на друге језике. У случају неслагања између текста на енглеском језику и превода, мјеродавним се сматра само текст на енглеском језику.
12. Међународно повјеренство за нестале особе, као организација која кроз свој рад предводи промицање овдје изнесених начела, обавијестит ће све стране потписнице о другима који приступе потписивању Декларације.
13. Међународна комисија за нестале особе ће доставити службене примјерке ове декларације свим потписницима Декларације.
14. Ова Декларација се примјењује од дана потписивања.
(Слиједе потписи предсједника Републике Хрватске, Црне Горе и Србије, те предсједавајућег Предсједништва БиХ).
Николић: Влада Србије потпуно сагласна са текстом декларације
Предсједник Србије, Томислав Николић изјавио је уочи потписивања Мостарске декларације, да је Влада Србије потпуно сагласна са текстом тог документа. Оцијенио је да је потписивање Декларације о несталим лицима више од церемоније и, како је рекао, заиста је велики гест окупити државе које су имале у својим редовима кривце, али и међу својим грађанима нестале.