Процес тражења несталих Срба вратити Српској!

Панои су постављени испред Тужилаштва БиХ, зграде Савјета министара БиХ, Института за нестала лица и Међународне комисије за нестала лица.

Испред зграде Савјета министара БиХ догодио се мањи инцидент, јер је обезбјеђење покушало спријечити постављање паноа, уз образложење да та активност није најављена. Том приликом, легитимисан је Вељко Васић, а све се мирно ријешило доласком шефа обезбјеђења који је гарантовао да пано неће бити уклоњен до 17.00 часова.

Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао је новинарима да се постављањем паноа жели исказати незадовољство радом појединих институција које се баве овим питањем и тако обиљежити 30. август - Међународни дан несталих.

Он је подсјетио да се по завршетку рата у Републици Српској трагало за 5.448 лица, од којих је 3.770 пронађено и идентификовано, те да се још трага за 1.678 несталих.

"Формирањем Института за нестала лица од 1. јануара 2008. године до данас пронађено је само 225 тијела несталих Срба. Незадовољни смо што Тужилаштво БиХ које је преузело комплетну организацију тражења несталих, није ништа урадило", нагласио је Лазић.

Због тога, додао је он, породице несталих од Тужилаштва БиХ захтијевају да се процес тражења несталих врати Српској, наводећи да је доказано да је у току рада комисије Републике Српске пронађено 3.770 несталих.

Предсједник Републичког одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац истиче да Тужилаштво БиХ и Институт за нестала лица опструишу рад на проналажењу жртава српске националности.

"Најгоре је што Тужилаштво не покреће идентификацију посмртних остатака 625 ексхумираних жртава који се годинама налазе у три спомен-костурнице у Српској. Тај посао може да уради и наша комисија, а немамо ништа против да том процесу присуствују сви који се баве тражењем несталих на нивоу БиХ", каже Грабовац.

Он је најавио да ће сачинити нови извјештај којим ће надлежне институције у Српској упознати о ситуацији по питању несталих, како би добили већу подршку у свом раду.

Члан Предсједништва Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Цабо рекла је да породице траже истину и правду.

"У име породица, а и у своје име, могу да кажем да апсолутно не вјерујем ни у једну ексхумацију на простору Сарајева јер не знам од кога те информације долазе, да ли су провјерене и да ли су утемељене. Наша организација располаже информацијама да су масовне и појединачне гробнице из дијела Сарајева измјештене на различите локалитете", навела је Цабо.

Она сматра да се породицама које траже нестале "баца прашина у очи", те да институције које су за вријеме рата правиле увиђај по питању несталих Срба у Сарајеву, треба да кажу гдје су тијела.

"Те институције ћуте, раде самовољно и на основу програма Међународне комисије за нестала лица, која је преварила српске породице када је формирала Закон о несталим лицима у којем нам је обећано да ће јединствене институције дати већи допринос у процесу наласка несталих и да ће се то убрзати. Међутим, све се успорило, а приступ жртвама је једностран. Тијела српских жртава нема, а нема ни окривљених за ратне злочине над Србима", рекла је Цабо.

Од Савјета министара БиХ породице несталих захтијевају да размотри извјештај о раду Института за нестала лица и да донесе одговарајуће мјере, укључујући и дисциплинске за одговорне за застој у процесу тражења несталих. Захтијевају и хитно рјешавање питања оснивачке улоге ИЦМП у Институту за нестала лица.

Трећи захтјев породица упућен Савјету министара БиХ односи се на обезбјеђивање потребних услова како би се убрзао процес тражења несталих, укључујући измјене Закона о несталом лицима. У супротном, траже да се покрене процес враћања надлежности на ентитете, што се показало успјешнијим.

У поруци упућеној Институту за нестала лица БиХ породице несталих истичу да је Институт занемарио преузету одговорност, наводећи чињеницу да је успорио процес тражења несталих, што је констатовала и Европска комисија у свом извјештају о напретку у БиХ у 2010. години, у којем је навела да је забрињавајуће мали број ексхумираних и идентификованих српских жртава.

На паноу постављеном испред ИЦМП-а наводи се да је са жаљењем констатовано да је ИЦМП, почетком рада Института за нестала лица БиХ 2008. године, потпуно промијенио приступ и да је промовисао и подржавао пројектовану ексхумацију и идентификацију несталих у БиХ, на штету несталих из Републике Српске.

Запослене у овој институцији породице несталих Срба су подсјетиле да је то констатовала и Европска комисија у извјештају о напретку у БиХ у 2010. години.

Породице траже да ИЦМП дозволи да процес тражења несталих у БиХ воде домаће институције.