Кољевић: Милутин Миланковић примјер за све Србе
"Миланковић је знао да математички користи армирани бетон када други то нису знали. Радио је на пројектима за водећу свјетску фирму широм Аустроугарске, Чехословачке, Мађарске, Аустрије, али и у Београду", рекао је Кољевић на предавању о Миланковићу, које је одржао у Београду у оквиру манифестације "Дани Српске у Србији".
Према његовим ријечима, Миланковић је 1907. године, уочи Анексионе кризе, припремао пројекте за израду хидроцентрала у подручју Бањалуке, Крупе и Бихаћа, који због свјетских догађаја нису могли да буду остварени.
Када је послије анексије БиХ и мобилизације у Аустроугарској осјетио да је разбијено пријатељско осјећање према Србима, Миланковић је 1909. године одлучио да напусти Беч, одрекне се великих примања и дође у Београд да ради као ванредни професор на Универзитету.
Кољевић је рекао да је чувени српски научник занимљив и по томе што је образован на њемачком језику, али је знао и француски, а живио је у богатој породици која је 240 година врло успјешно дјеловала у Аустроугарској, али је до краја задржала православље и свој национални идентитет.
"Да ли је то данас могуће у глобалистичкој концепцији свијета? Да неко задржи свој идентитет, а поред тога учествује у интернационалним подухватима? То је оно кључно питање по коме је нама Миланковић и данас интересантан", нагласио је Кољевић.