Пензије и плате у Србији биће мање за шест до осам одсто?
За колико ће и коме бити умањене плате и пензије засад са сигурношћу не може да каже чак ни министар финансија, јер ће се тек до краја недеље знати прецизнија рачуница. Тада ће ребаланс буџета, односно прекројена државна каса, стићи на владу, да би најкасније до 15. септембра посланици добили на увид план мјера штедње.
Према сазнањима Политике, један од начелних приједлога је да кресање личних примања не буду двоцифрена. То је у складу са најавом министра финансија Душана Вујовића да смањења неће бити већа од 10 одсто. Oно што је такође познато јесте да ће они који најмање имају бити изузети , то јест да грађани са најнижим платама и пензијама неће платити цијену стабилизације јавних финансија.
На разговорима са синдикалцима и представницима послодаваца спомињала су се смањења плата и пензија од шест и осам одсто. Ипак, то није дефинитивно, јер је на јучерашњем састанку са представницима Међународног монетарног фонда то оцијењено као недовољно. Заправо, представнике МФФ је више интересовало колика је уштеда, а колико ће умањење плата и пензија бити зависи од осталих мјера које ће влада примијенити, а које се прије свега односе на смањење трошкова предузећа у државном власништву, али и на опорезивање сиве економије.
Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије у ММФ-у каже да је потпуно неуобичајено то што су на састанку са представником канцеларије Фонда у Београду били и премијер Александар Вучић, али и министри финансија Душан Вујовић, привреде Жељко Сертић, државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, за рад и социјална питања Александар Вулин и гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
„То само говори о озбиљности ситуације у којој се налазе наше јавне финансије. Кад је премијер присуствовао састанцима са Фондом, осим врло ријетко када се отварају преговори? То је понекад радио премијер Мирко Цветковић, али он је истовремено био и министар финансија. Наша земља нема аранжман са ММФ-ом. О програму још званично није било ријечи. Ово није била посјета мисије. Ово су само консултације о буџету. Зна се ко присуствује разговорима са члановима мисије – министар финансија и гувернер са сарадницима. Присуство премијера у овом случају вјероватно значи да је предсједник владе својим ауторитетом покушао нешто да изгура”, оцјењује Антић.
Он додаје да ће због последњег клизања курса, позиција министра финансија сада бити мало релаксиранија и да ће по том основу буџет више приходовати. Плаћа се ПДВ на увоз, нормално да кад евро више вриједи да ће и по том основу бити већи прилив у буџету, објашњава Антић.
Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија, израчунао је за „Политику” тај ефекат на буџет. Само код ПДВ-а на увоз и код царина садашњи курс ће повећати приходе за три милијарде динара, што је релативно мала сума, али не и занемарљива. Јер, на годину дана ефекат може да буде и до 8,5 милијарди динара.