latinica  ћирилица
11/09/2014 |  16:18 | Аутор: РТС

Заштита Дрине и Лима од отпада

На заједничком састанку представника Србије, Републике Српске и Црне Горе, одржаном у Прибоју, договорено хитно постављање мрежа на акумулацијама дринских и лимских хироелектрана.
Дрином плута смеће - Фото: СРНА
Дрином плута смећеФото: СРНА

Постављањем заштитних мрежа, али и другим конкретним активностима на уклањању дивљих депонија са обала ријека, вишегодишњи проблем плутајућег отпада који Лимом стиже у Дрину и до акумулација хидроелектрана, мога би ускоро да буде ријешен.

 Први резултати овог заједничког, међудржавног пројеката, уз средства и помоћ европских и међународних фондова, како се најављује, биће видљиви већ крајем године.

Непоновљив туристички потенцијал, природни ресурс, али и људским немаром угрожено добро, Лим је постао заједничка брига држава кроз,  које протиче на путу до ушћа у Дрину.

Од извора до ушћа, Лим протиче кроз три државе и 15 градова. На путу дугом 220 километара са обала на којима је на стотине дивљих али и легалних депонија, уз већи водостај, река са собом понесе тоне смећа које стижу и до акумулација ХЕ.

"Највише проблема има ХЕ Вишеград зато што сво смеће које долази, све ХЕ пропустају и долази до Вишеграда и ми смо у предходне четири године то чистили и ниједна флаша није пропуштена кроз преградне филтере ХЕ Вишеград. Ми смо уложили огромна средства и само у овој години преко 70.000 марака", каже директор ХЕ "Вишеград" Милан Лакић.

И то је тек део трошкова, са којима су, суочени са вишегодишњим проблемом плутајућег отпада, надлежни предвидјели дугорочне и краткорочене мјере санације.

"Одмах морамо интервенисати уградњом мрежа како на подручју Црне Горе, Србије и Вишеграда. До тада сви представници општина, министарстава која ће бити оперативни тим, морају мапирати све дивље депоније на свој територији", каже Сребренка Голић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

"Предложен је и оперативни тим који ће заједно радити све у циљу прекограничне сарадње", каже Бранкица Цмиљановић, руководилац Дирекције за уређење прописа у ЕУ из Црне Горе.

Упоредо са радом на заједничким пројектима и мјерама дугорочне сарадње, предвиђена је санација постојећих, али и изградња нових санитарних депонија које ће, како се очекује, смањити отпад на приобаљу Лима.

"Те депоније не могу бити затворене прије него што се отвори регионални центар. Ми ћемо помоћи Новој Вароши и региону да што прије успоставе систем трансфер станица", каже Александар Васић, виши савјетник у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

До реализације ових, иначе обимних и скупих пројеката прекограничне сарадње, и како је најављено крајем године, већ видљивих резултата на смањењу отпада, предвиђено је веће ангажовање инспекцијских служби, али и рада на подизању свијести грађана о заштити и значају реке која поново може бити извор прихода а не, милионских трошкова.