Фреске откопане након пет вијекова
Испод земље пронашли су добро очуване остатке цркве из 15 вијека. Како су се откривале зидине, тако су свјетлост дана, послије пет вијекова, поново угледале фреске и засијале у свој својој љепоти и бојама.
Кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић каже да је откриће на самим зидовима показало да се ради о живопису са почетка 15. вијека што су утврдили стручњаци, историчари умјетности са Филозофског факултета у Београду.
- На основу тога знамо и када је настала црква и када је читав овај манастирски комплекс заживио. На основу покретних налаза (ситни новчићи, турски акчи и угарски новац) знамо и када је манастирски комплекс напуштен. Доста је добро очувана Служба архијереја - то је поворка архијереја на зиду олтарске апсиде, а у броду цркве и ђаконикону сачуване су доње зоне живописа. Ради се о крају 17. вијека.
Очигледно за вријеме прве велике сеобе Срба овај манастир је запустио. У самом конаку, а то је повећа зграда 10,30 са 11,30 метара, која је имала и спратни дио, пронашли смо и остатке старије зграде која је била на мјесту ове из 17. вијека, а управо приликом истраживања манастирског конака који је имао и спрат проналазимо и предмете свакодневне употребе, кухињску и трпезну керамику и занимљиве налазе од метала (носач за кадионицу, дијелови стакла од кадионице).
Археолошки пројекат подржала је општина Топола, а њен предсједник Скупштине Драган Јовановић каже да ће Топола да "уради настрешницу како би се налази сачували од влаге и долазеће зиме" и да ће помоћи све радове“.
- За наредну годину смо планирали да до овог мјеста изградимо пут и да доведемо струју. Када стара црква буде археолошки откопана и са спољашње стране, кренућемо у обнову и градњу конака - каже Јовановић.
Археолошко налазиште је обишао и епископ жички Јустин, који је рекао да та црква потиче "из златног периода српског народа" и да ће "када се отвори за јавност бити значајна за будуће нараштаје".