Како ће се дијелити власт у Савјету министара?

Управо је таква конфигурација била 2002. године, када је Бошњак Аднан Терзић био предсједавајући, Младен Иванић као Србин министар иностраних послова, а Љерка Марић испред хрватског народа као министар финансија и трезора.

У наредном сазиву од 2006. године Србин Никола Шпирић је био предсједавајући, Свен Алкалај министар иностраних послова као избор бошњачког народа, док је Хрват Драган Вранкић био министар финансија.

У тренутном сазиву Вјекослав Беванда је као Хрват предсједавајући, Златко Лагумџија као Бошњак је министар иностраних послова, док је Србин Никола Шпирић на позицији министра финансија и трезора.

У сазивима прије 2002. године принцип ротације је такође постојао, само што је предсједавајући обављао још и министарску функцију. Подсјећамо, у том периоду је Србин Драган Микеревић био уједно и предсједавајући и министар за европске интеграције, а прије њега Бошњак Златко Лагумџија, у сазиву од 2001. године, је био предсједавајући и министар вањских послова. Божидар Матић, тадашњи предсједник Академије наука БиХ, је прије њега био предсједавајући и министар финансија, а прије њега функцију предсједавајућег је обављао Мартин Рагуж, који је уједно био и министар за људска права и избјеглице.

Владе Симовић, политолог и стручњак за уставни систем БиХ, истиче да је принцип консоцијализма у БиХ неформално успостављен још у ЗАВНОБиХ, када је речено да "БиХ није ни српска ни хрватска ни муслиманска, већ и српска и хрватска и муслиманска", чиме је, како је нагласио, дефинисано да је БиХ тронационална држава и да се очекује једна врста консоцијализма као основног начела.