Данас 154 године од смрти кнеза Милоша Обреновића

Кнез Милош ударио је темеље независности Србије и њеном унутрашњем развоју и био један од најзначајнијих нововјековних српских владара. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године.

За предводника Другог српског устанка изабран је на празник Цвијети, 23. априла 1815. године, у Такову крај Горњег Милановца.

Владавину кнеза Милоша Великог обиљежило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.

Кнез Милош био је противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији.

Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав, унутрашња политичка криза у Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша 1839. године.

Послије свргавања кнеза Александра /Карађорђевића/ Милош се други пут нашао на српском пријестолу, и то од 1858. године до смрти, 26. септембра 1860. године.

Кнез Милош био је потпуно неписмен и син сиромашног сељака Теодора Михаиловића, а у младости је радио код трговаца стоком.