Обиљежене 154 године од смрти кнеза Mилоша

Вијенце на гроб кнеза Милоша положили су помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миро Чаваљуга и представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, а вјерски обред служио је викар патријарха Иринеја, Његово преосвештенство епископ Арсеније.

Кнез Милош ударио је темеље независности Србије и њеном унутрашњем развоју и био један од најзначајнијих нововијековних српских владара. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године.

За предводника Другог српског устанка изабран је на празник Цвијети, 23. априла 1815. године у Такову крај Горњег Милановца.

Владавину кнеза Милоша обиљежило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.

Кнез Милош био је противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији.

Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав, унутрашња политичка криза у Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша 1839. године.

Послије свргавања кнеза Александра /Карађорђевића/, Милош се по други пут нашао на српском престолу, и то од 1858. године до своје смрти 27. септембра 1860. године.