Ал Кош: Асирски хришћани чекају џихадисте

Мраима Мансур, на челу ноћне патроле асирских хришћанских бораца у граду Ал Кош, дјелује нервозно. За појасом му је задјенут нож, његове велике зелене очи су закрвављене. Око њега сједе његови људи, држећи застарјело оружје и пијући јако заслађен чај. Разговор се води о издаји. Почетком августа, када су се курдске пешмерге повукле због надирања Исламске државе на хришћанске градове, Мраима и његови људи су остали, не знајући да ли ће и Ал Кош бити нападнут. Борци ИД су били само неколико километара јужније. Скоро сви становници су побјегли, плашећи се најгорег. “Имали смо 70 или 80 људи који су остали и били стража на планини, из различитих локалних странака, борци, мушкарци са пиштољима. Плашили смо се да ће лопови доћи у празан град“, прича Мраима.

 Ал Кош, градић са око 6.000 људи, асирских хришћана, налази се на падини с погледом на цијелу равницу Нинава. Људи су сада опрезно враћају мада је линија фронта удаљена само 15 километара. На ћошку, један једини трговац нуди своју робу испред затарабљеног базара. Поподневна црквена звона и по неко возило су једино што нарушава тишину. Манастир Рабан Хормизд, изграђен у 7. вијеку на литицама изнад града, затворен је због безбједносне ситуације.

Повлачење пешмерга

У граду се осјећа напетост. Неколико контролних пунктова пешмерги на путу између Ал Коша и линије фронта недалеко од града Тел Искоф. Мраима је са своје осматрачнице видио како се пешмерге повлаче: “Видео сам аутомобиле и тенкове како се повлаче из Тел Искофа до Дохука“, каже он. “Када смо то видјели, рекли смо нашим породицама да бјеже, јер више није безбједно.“ Сада су хришћански борци, у маскирним униформама и зарђалим возилима, одлучни да заштите свој вољени град, знајући да нису дорасли борцима ИД. Грађанима кажу да остану на опрезу и прате знаке повлачења пешмерги. “Ако видим да се повлаче, знам да долази ИД, тако да је то добар алармни сигнал“, каже он. “Ако нас оставе, шта можемо да урадимо? ИД ће нас побити, без оружја смо.“

Древно хришћанско гробље у Ал Кошу

Хемин Хаврами, који је на челу канцеларије за односе са иностранством Демократске странке Курдистана, каже да је ИД надмоћнији од пешмерги због оружја које има. Асирски демократски покрет има око 100 бораца, а и 2.000 добровољаца су спремни да се боре, као и снаге различитих хришћанских партија. Оружје је купљено приватно или долази из Асирског демократског покрета и од њихових присталица, кажу лидери. У тако малој заједници, гласине се брзо шире. Таер је Мраимаов таст.

Током ручка у њиховој кући каже: “Јуче су људи викали да напустимо своје домове, али то су биле само гласине.“ Он гледа у земљу и размишља гласно: “Нико не зна зашто ИД није дошао, можда зато што смо у планинама. Али ми смо још увијек уплашени, у сваком тренутку нас могу напасти.“

Село против Исламске државе

Вадах Сабих, ђакон у локалној цркви Светог Ђорђа, нагиње се и шапуће репортеру DW, као да се моли на свом древном језику. “Током вијекова, много пута смо Ал Кош бранили од различитих непријатеља, али сада је то немогуће“, наставља он тихо, “војска не може да се избори са џихадистима, а како ће онда мало село? ИСИЛ се продао ђаволу.“

Хришћани су љути што их тјерају са њихових древних територија – послије много вијекова, недјеља 10. августа ове године била је прва када се у Ал Кошу нису чула звона цркве Светог Ђорђа, каже Вадах. Пре 2003. је било процијењено да у Ираку живи 1,5 милиона хришћана, сада има још око 400.000, од којих многи планирају да оду.

На линији између Курда и Арапа у Ираку, равница Нинава, је одувијек била поприште борби, али када је ИСИЛ преузео контролу над Мосулом, етничке и вјерске мањине кажу да су биле престрављене. Послије масакра и протјеривања, нове борбене снаге јазида су биле постављене за заштиту око мјеста Синџар. “Језиди у Синџару не вјерују другима, не вјерују да ће Курди или Арапи да их заштите, хоће да то раде сами и да буду укључени. Ми не желимо да подијелимо Ирак, ми само хоћемо да будемо задужени за наше мјесто“, каже Јакоб Јако, посланик Асирског демократског покрета у курдском регионалном парламенту.

Преузимање одговорности

Широм сјеверног Ирака људи су застрашени, не вјерују више никоме, само својим људима. Хришћански политичари кажу да би друге мањине у равници Нинава, укључујући и шабаке језиде, такође требало да буду у могућности да се саме заштите. Али мало је вјероватно да ће мале подијељене паравојске да побједе ИД. Потребна им је подршка: обука и тактичка координација из Багдада и Ербила. Они су такође затражили међународну заштиту – проглашавање безбједносне зоне.

Мраима говори у име многих када каже да ће, ако међународна подршка не стигне, “узети пасош, и са породицом покушати да оде у неку другу земљу“. На рубу града, док се смркава, асирски борци и даље будно стражаре. Млади борац гледа у равницу испод њега. У граду се поново чују црквена звона. На уским улицама у старом центру Ал Коша људи носе бебу на крштење.