Пупин – од научика до српског лобисте у САД

У годинама пре избајања Великог рата, са великом политичком зрелошћу Пупин је писао о амбицијама Аустроугарске монархије и упозоравао. Александра Нинковић Ташић, потпредсједница Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин"  каже да су његови чланци били веома запажени.

 "Када је Гаврило Принцип извршио атентат, прва особа која се огласила о том питању, био је Михајло Пупин. Невјероватно је са којом зрелошћу и потребом да заштити српски народ, он говори."

Са таквим ставом и мисијом Пупин је стекао велики број непријатеља. О томе сведочи и тзв. "Досије Пупин", који ФБИ чува у својој архиви. Извештаји говоре о кретању, активностима и потешкоћама које је Пупин имао.

"Био је неустрашив и храбар. Заиста, када видите да је један Константин Думба, амбасадор Аустроугарске, слао редовну документацију институцијама америчке државе, а она се данас чува у тој архиви ФБИ-ја, видите да је то што је Михајло Пупин радио било опасно и по живот", објашњава Александра Нинковић.

 Упркос свему, Пупин је наставио да лобира, да прикупља помоћ од Американаца и да и сам, као богат човек, помаже Србији.

"Када је Србија хтјела да тражи кредит за наоружање, није имала довољно снаге да заложи себе да би добила тај новац, наступио је Пупин, као једна од најбогатијих личности Америке, и рекао: "Ја ћу да заложим све што имам да се помогне Србији." Када су га упозорили да ће највјероватније све изгубити, рекао је: "Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја",додаје Нинковић Ташић.

Ријечима "Учини то, брате мој, и покажи да си челик Србин, а Бог ће ти стоструко надокнадити",инспирисао је и покретао чак и сиромашне Србе досељенике да и они помогну свом народу.

Пупинови ватрени говори утицали су и на 20.000 америчких добровољаца које је послао да се боре за Србију. 

"Михајло Пупин је у својој организацији послао двадесет пет најбољих студената Универзитета 'Колумбија' на Солунски фронт. Наравно, не на прву линију фронта да се боре, већ на другу, да брину о рањеницима, али и о ратној сирочади. Није их послао саме, многи професори су кренули са њима. Послао је и потпуно опремљене мобилне болнице, хуманитарну помоћ, лијекове, медицинске елементе о којима Србија није тада могла ни да сања."

У исто вријеме Пупин је чинио и много тога за Америку, због чега је био посебно омиљен у највишим круговима. То га је штитило од бројних непријатеља. 

"Учествовао је у стварању великих институција – као што је Наса, а требало је да нађу рјешење за многа научна питања у рату. Био је члан тајне комисије и добио посебну похвалу америчког предсједника за своје учешће, управо у откривању ултразвучних сигнала и сонара подморница. То је опредијелило Америку да 1917. уђе у рат."

Захваљујући његовом пријатељству са тадашњим америчким предсједником Вудроом Вилсоном, 1918. се, у част Србије, на Бијелој кући вијорила српска застава. То пријатељство, као и Пупинов углед, утицали су и на исцртавање граница у корист Краљевине Југославије на мировној конференцији у Паризу 1919. 

"Банат, Блед, дијелови Истре, многи дијелови који спадају у државне границе других земаља, не би се ту налазили да није било доприноса Михајла Пупина", закључује Александра Нинковић Ташић.

До краја живота Пупин је наставио да помаже свој народ. Улагао је у институције, удружења, организовао фондове за таленте. Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку.