latinica  ћирилица
17/10/2014 |  20:16 | Аутор: Агенције

ЦЕРН: Шта доноси нова честица?

Нова, егзотична, честица откривена је међу хрпом података које је сакупио највећи сударач атома, тврде физичари.

Нова честица, названа Дс3, је мезон – врста нестабилне честице коју сачињавају један кварк и један антикварк, пише "Mashable".

Кваркови су субатомске честице које представљају основне “грађевинске блокове“ материје која чини протоне и неутроне. Њих спојеним држи јака интеракција, или сила, која представља једну од четири основне силе у природи. Стабилна форма материје не би постојала без јаке интеракције која је држи спојеном.

Како би открили нову честицу, Тим Гершон, професор физике са Ворвик универзитета у Уједињеном Краљевству, и његов тим користили су технику познату као Далицов дијаграм. Јединствена техника укључивала је чекање распада честице на њене основне елементе – кваркове – и праћење њиховог кретања унутар Великог хадронског сударача (ЛХЦ), највећег сударача атома на свијету.

Ово је први пут да је техника примјењена на подацима до којих је ЛХЦ дошао. “Показали смо да можемо да користимо постојеће податке како би открили нове честице. Надамо се да би ово могло да отвори врата потпуно новој ери студија ове врсте“, изјавио је Гершон.

Нова честица би такође могла да открије нешто о великој разлици између количине материје и антиматерије у универзуму. Антиматерија је супротно наелектрисана у поређењу са регуларном материјом, а након Великог праска, материја и антиматерија су експлодирале у свемир у једнаким количинама, сматрају физичари.

Међутим, антиматерија је ријетка, а физичари нису сигурни како је дошло до тога да материја доминира космосом. Поједини мисле да одговор лежи у честицама које је тек потребно открити. Ове честице, предвиђају они, се не уклапају у Стандардни модел физике – законе који владају универзумоми које су физичари до сада успјели да разумију.

“Нови мезони нас не уче ничему новом у вези са Стандрадним моделом, међутим, ова техника би могла да буде коришћена у тражењу нових честица и извора асиметрије који нису укључени у Стандардни модел – асиметрију између количине материје и антиматерије“, тврди Гершон.