Шпијунске службе САД ангажовале 1.000 нациста у хладном рату

У зениту хладног рата 1950-их година, руководиоци обавјештајних служби као што су Ален Далс из Централне обавјештајне агенције (ЦИА) и Џеј Едгар Хувер из Федералног истражног бироа (ФБИ), енергично су ангажовали некадашње нацисте свих категорија као тајне, антисовјетске шпијуне, преноси данас лист "Њујорк тајмс" позивајући се на објелодањене податке.

Докази о повезаности америчке владе са нацистичким шпијунима почели су да избијају на видјело још '70-их година, али на хиљаде записа из објелодањених докумената, заједно са интервјуима са многобројним садашњим и бившим владиним званичницима, данас показују да је владино ангажовање нациста било "далеко дубље" него што се раније знало.

Сазнаје се и да су званичници настојали да забашуре те везе током најмање пола вијека послије рата, наводи се у тексту њујоршког листа.

Током 1980-их, позивајући се на "заштиту повјерљивости података", званичници ФБИ чак ни ловцима на нацисте при америчком Министарству правде нису жељели да кажу шта знају о 16 осумњичених нациста који живе у САД, а који су тада, заправо, сви радили као обавјештајци ФБИ.

Ричард Брајтман, професор холокауста на Америчком универзитету и члан владиног тима за објелодањивање докумената о ратним злочинима, каже да је моралност регрутовања бивших нациста ријетко када узимана у обзир.
"Све је то произишло из неке врсте панике, страха да су комунисти страховито моћни и да ми нисмо имали довољно адута", објашњава он.

Америчке обавјештајне службе су вјеровале да је вриједност коју је имала употреба бивших нациста против Руса односила превагу над оним што је један званичник назвао "моралним пропустима" у њиховој служби Трећем рајху.

Тако је ЦИА је унајмила једног бившеф официра С С снага као шпијуна током 1950-их, иако је закључила да је он вјероватно крив за "мање ратне злочине".

Неки међу ангажованим шпијунима су, међутим, прије тога били на врло високим позицијама у нацистичкој хијерархији, а један од њих је С С официр Ото фон Болшвинг, некадашњи ментор и главни помоћник Адолфа Ајхмана, творца антијеврејског плана "Коначно рјешење".

Подаци показују да је ЦИА после рата не само унајмила њега као шпијуна у Европи, већ га је преселила заједно са породиcom у Нјујорк 1954.

Нацистички шпијуни су за америчке агенције 1950-их и 1960-их обављали разне задатке - од опасних до тривијалних, па су тако обучавани за могући напад Русије, ангажовани за проучавање поштанских марки совјетског блока у потрази за скривеним значењем или инфилтрирани у зоне под руском контролом, мада су се многи показали недораслим задацима.
"Америчке службе су директно или индиректно унајмиле велики број бивших званичника нацистичке полиције и источноевропских колаборациониста који су очигледно били криви за ратне злочине, а информације које су говориле да је ријеч о искомпромитованим особама биле су лако доступне", казе Норман Года, историчар са Универзитета на Флориди.

Года, који је члан тима за објелодањивање тајних података, сматра да је укупан број нациста којима је повјерена улога шпијуна вјероватно и много већи, али да многа документа остају у тајности и дан данас, због чега је немогуће утврди њихов тачан број.

Колико је познато, ниједан од шпијуна данас није жив, наводи "Њујорк тајмс", уз напомену да ЦИА није жељела да да коментар за овај чланак.