latinica  ћирилица
27/10/2014 |  21:09 | Аутор: ТАНЈУГ

Сајам књига у знаку Вука Караџића

На Београдском сајму књига одржане су двије трибине поводом 200. годишњице од почетка рада Вука Караџића и 150 година од његове смрти.

На занимљивој и веома добро посјећеној трибини, познаваоци су говорили о Вуковом дјелу и српској култури у европском контексту, док је друга трибина коју је организовала Вукова задужбина била посвећена завршетку штампања сабраних дјела Вука Караџића и објављивању књиге на њемачком језику "Српска усмена баштина ".

Рада Стијовић са Института за српски језик САНУ је казала да вјероватно нема личности у српској историји, осим можда Светог Саве, о којој је изговорено и написано толико метафора, суперлатива и позитивних оцјена као о Вуку. Она је цитирала неколико познатих личности које су говориле о Вуку, као на примјер Меша Селимовић који га је назвао "Баш Челиком наше културе, темпераментним, а затим страшним мегданџијом".

Она је подсјетила да га је његов савременик и пријатељ Јернеј Копитар окарактерисао као граматичког генија, док га је Александар Белић назвао оцем наше народне културе. Стијовић је казала да је Вук претрпио и тешке увреде, дисквалификације и да је нападан као "хроми Антихрист, агент римске пропаганде, плаћеник који помаже да се Срби поунијате, издајник који хоће да их одвоји од заштитнице Русије, слијепо оруђе Копитарово".

Управница музеја језика и писма у Тршићу Дајана Дједовић је навела да већ неколико година настоје да путем путујућих изложби промијене слику о Вуку и ставе га у европски контекст.

У свом излагању, Драгана Грбић је представила "европско народњаштво" у које су се и Вук и Доситеј Обрадовић, како је навела, лијепо уклопили и повезали српску и европске културе, прије свега, Њемачку током боравка у Халеу и Лајпцигу.

Професор Бошко Сувајџић је на низу примјера показао са колико дивљења је учена Европа прихватила српске народне пјесме и колико је значајан догађај био појава "Мале простонародне славеносербске пјесмарице" објављене 1814.године.

Ивана Маринковић је објаснила значај Вуковог превода "Новог завјета" на српски народни језик, јер је тако најчитаније дјело на свијету приближио обичном човјеку.

На скупу који је организовала задужбина Вука Караџића предсједник задужбине Миодраг Матицки је казао да је веома поносан што је завршено капитално издање "Сабраних дела Вука Стефановића Караџића" започето прије тачно пола вијека, које сада има 36 томова. Матицки је истакао да је завршено штампање посљедња два тома преписке Вука која има укупно 13 томова.

Књига "Српска усмена баштина" (1787-1864-2014) намијењена је њемачком говорном подручју и није упућена само славистима, већ и свим заинтересованим читаоцима који желе да се упознају са Вуковим прикупљеним народним пјесмама, причама и осталим филолошким дјелима, као и да сазнају о рецепцији српске усмене традиције од почетка 18. вијека до Вукове смрти.

Овим дјелом, истакао је Сувајџић, омогућено је да се у иностранству сазнају многи занимљиви детаљи о Вуковом животу, његовој улози реформатора српског језика и да се на тај начин схвати европски идентитет српске културе.