Нијемац заводи ред у Румунији: Потомак Саксонаца на челу државе

Бивши наставник физике тихог гласа потиче из њемачке мањине у Румунији, а адути су му поузданост и поштење, у земљи којој је доста корупције у редовима владе.

Он је лидер Либералне партије (ПНЛ) од јуна, али никада није био на функцији у државној управи. Присталице га описују као "јединог џентлмена међу румунским политичарима".

Јоанис (55) је постао познат као успјешан градоначелник града Сибиу у Трансилванији, који је постао једна од главних туристичких дестинација откако је он ступио на његово чело, 2000. године.

Као добар менаџер, Јоанис је овај средњовјековни град уздигао до западних стандарда, што му је донијело репутацију некога ко "добро ради посао", како је гласио и његов слоган током предсједничке кампање.

Од 1989. до 1997. предавао је у гимназији Семјуел фон Брукентал, најстаријој румунској школи у којој се настава одржава на њемачком језику.

За разлику од Понте, који је покушао да прошири имунитет од кривичног гоњења за политичаре и званичнике у влади, Јоанис се снажно заузео за транспарентност, поручујући да би чак и предсједник требало да буде позван на одговорност.

Према мишљењу неких аналитичара, који су предвиђали да би Понтина побједа могла да учини Румунију стабилнијом, Јоанисова побједа би могла да обнови политичке тензије у једној од најсиромашнијих европских држава.

Током предизборне кампање, Јоанис је обећао да ће очувати независност румунског правосудног система и крхки напредак који је постигнут у борби против корупције. Обећао је и реформе на пољу економије, здравства и образовања, као и привлачну пословну климу за стране инвеститоре.

Као предсједник, Јоанис ће се, као и његов претходник Трајан Басеску, суочити са непријатељски настројеном парламентарном већином, што би могло да доведе до нових политичких трвења.

Потомак њемачких Саксонаца, први предсједник Румуније који потиче из етничке мањине је, за разлику од својих родитеља и десетина хиљада припадника њемачке заједнице у Румунији, одлучио да остане у тој земљи након пада комунистичког лидера Николае Чаушескуа 1989.

Сибиу, или Сибињ, дуго је носио назив Херманштат, а германско племе Саксонаца населило је овај град још у XII вијеку
Јоанис, кога Румуни често називају "Нијемцем", припадник је и вјерске мањине - он је протестант, у земљи у којој је 90 одсто становништва православне вјере, а током предизборне кампање се суочавао са оптужбама да "није прави Румун".

Њемачки досељеници су колонизовали ову област Румуније са циљем да бране југоисточну границу Краљевине Угарске. Дио њих се послије Другог свјетског рата населио у Њемачкој и Аустрији, а они који и дан данас живе у Трансилванији називају се Трансилванијским Саксонцима.

Описујући га као не много харизматичног, агенције наводе да су румунски гласачи подржали Јоаниса из страха да би млади и енергични премијер Понта могао једног дана да се претвори у моћника попут мађарског премијера Виктора Орбана.

Према резултатима предсједничких избора у Румунији на основу 76 одсто пребројаних гласова побједу је однио Јоанис са 54,8 одсто гласова, док је Понта добио 45,2 одсто.

Јоанис ће на мјесту предсједника замијенити Трајана Басескуа, који је на челу државе био 10 година.