Маркес није волио САД, а његов архив завршио у Тексасу

Центар "Хари Ренсом", који се налази у универзитету у Остину, објавио је да збирка обухвата документе из више од 50 година Маркесовог рада и да се у њој налазе оригинални манускрипти за 10 књига, међу којима и за "Сто година самоће".

Међу документима су и нацрти Маркесовог говора током примања Нобелове награде за књижевност 1982. године и 2.000 писама, попут оних Карлосу Фунетесу и Грејаму Грину. У збирци су такође и писаће машине и компјутери које је користио Маркес. Већи дио докумената је на шпанском, а Центар планира да дио дигатилизује.

"Универзитет Тексас у Остину, с експертизом и за Латинску Америку и за очување и проучавање процеса писања, природни је дом те, веома важне,  збирке", навео је у саопштењу предсједник Универзитета Тексас Бил Пауерс.

Тај универзитет је саопштио да је купио збирку од Маркесове породице, али није навео колико је то коштало.

Маркес, близак пријатељ вође кубанске револуције Фидела Кастра, био је веома гласан у критици америчке политике у Латинској Америци. Умро је у 87. години у Сијудад Мексику, где је провео већи дио живота.

Мексички писац Омеро Аридхис рекао је да је "идеолошка иронија што су Маркесова документа нашла дом на америчком тлу".
"То је противрјечно, зато што је,  у једну руку,  прагматично са стране његових насљедника. Али, у другу руку, то је противријечно каријери Гарсије Маркеса", рекао је Аридхис.