"Јункерових 315 милијарди"- добра идеја или лоша процјена

"Стварамо 'Европски фонд за стратешке инвестиције' који ће омогућити издвајање 315 милијарди евра у наредне три године", рекао је Јункер представљајући план у Европском парламенту.

Финансијски гледано, Јункер за већ планирану суму фонда мора на разним странама скупљати милијарде којим би Европска унија требало да помаже посрнуле европске економије. Фонд ће, како је планирао Јункер,  имати 16 милијарди евра у гаранцијама из буџета ЕУ, од чега ће половина бити из постојећих буџетских средстава. Уз још пет милијарди евра од ЕИБ, укупан износ ће бити 21 милијарда. И даље његовим критичарима остаје нејасно како ће се пунити обвај фонд, јер је њемачка канцеларка Ангела Меркел  била једна од оних који су се борили против повећавања ЕУ буџета, а британски премијер Дејвид Камерон не жели да плати ни своје доприносе из прошлости.

Намеће се питање зашто једноставно из  буџета ЕУ не узме погрешно утрошена средства, на примјер криво усмјерене субвенције за енергетику или некорисна средства помоћи из аграрног буџета, и  на тај начин уштеђене милијарде претвори у један прави велики инвестициони пакет? Међутим, и та ситуација је у потпуности немогућа, јер би се земље чланице успротивиле располагању њиховим новцем на потпуно произвољан начин. Иако би Јункеровог фонд требало да буде "ублаживач ризика" који ће, нудећи чврсте гаранције, привући приватна средства која сада нису у реалној економији, познаваоци прилика су потпуно скептични у погледу проналаска инвеститора. С друге стране велике количине  неискоришћеног капитала на међународним финансијским тржиштима чекају да државе чланице ЕУ учине нешто да "раздрмају" ригидно тржиште рада, оцјењују аналитичари.

И у Европској комисији, како преноси АФП, сматрају да очекиваних 315 милијарди евра Јункеровог инвестицијског плана већ изгледа "превише оптимистично" јер је фактор очекиваног умножавања основне, званичне инвестиције, како је то Јункер замислио, приватним улагањима већим 15 пута, "веома претјеран".