Заштићена само три српска бренда
Производи са географским пореклом чести су повод за спорова између држава пред Европском комисијом. Искуство показује да заправо онај ко је ближи европској администрацији тај и заштити производ, чак и када нема превише разлога.
У Србији је именом поријекла или географском ознаком на националном нивоу до сада заштићено неколико десетина пољопривредних и прехрамбених производа. То су: лесковачки ајвар, ужичка пршута, сремски кулен, ртањски чај, хомољски мед, сомборски сир, ечански шаран и златарски сир... На листи заштићених су и фрушкогорски липов мед, сјеничка јагњетина, пиротско месо, ваљевски дуван-чварци, футошки купус, ариљска малина.
- Данас се на списку Завода налазе 43 производа који потичу из Републике Србије, која су прешла у надлежност ресорног министарства - каже Зоран Драгојевић, руководилац Групе за дизајн и ознаке географског поријекла Завода за интелектуалну својину Србије.
- Путем Лисабонског споразума о међународној заштити имена поријекла производа, међународно су заштићена само три наша производа, хомољски мед, вино "бермет" и лесковачки домаћи ајвар - прича Драгојевић.
Када је у питању ајвар, додаје Драгојевић, то је генерични, односно уобичајени назив за такву врсту производа. Практично, производе га све балканске државе, али свака на неки свој начин. Србија има заштићен поменути лесковачки домаћи ајвар.
Овај ајвар се разликује од ајвара произведених у другим државама, по сировини од које се прави, по технолошком поступку производње, по хемијским, физичким и органолептичким карактеристикама, односно мирису и укусу.
У Министарству пољопривреде наглашавају да Србија не води ниједан спор са другом земљом у вези са неким производом, који има заштићено географско поријекло. У Србији је "лесковачки домаћи ајвар" заштићен именом поријекла и до сада није било ниједног захтјева везано за оспоравање тог назива.
- Србија је кроз Споразум о стабилизацији и придруживању успјела да испреговара да ријеч "шљивовица" више не буде заштићена географска ознака у ЕУ, као што је раније била у Њемачкој, односно Чешкој, с обзиром на то да је то општа ријеч, која се користи у свим словенским и другим земљама - кажу у Министарству пољопривреде Србије.
- Том приликом је у земљама ЕУ заштићена "српска шљивовица", као посебна, воћна ракија од шљиве, гдје је производња дестилата, али и производња воћа са територије Републике Србије - кажу из министарства.
Поступак за регистрацију неког производа ознаком географског поријекла покрећу сами произвођачи, махом удружења, док је улога Министарства да подстиче укључивање што већег броја произвођача у систем заштите географског поријекла.
- Ознака географског поријекла за пољопривредне производе може да се заштити на нивоу ЕУ, иако је он произведен у Србији - објашњава Татјана Беук Пирушић, савјетник из Удружења за пољопривреду, прехрамбену индустрију ПКС.
- Услов за заштиту ознаку географског поријекла на нивоу ЕУ за произвођаче из трећих земаља јесте да производ прво буде заштићен у складу са националним законодавством - каже Пирушић.