Бранковић: За дугове клубова крив је систем

Дуговања према бившим и садашњим играчима, тренерима, Пореској управи, Електрокрајини и осталим повјериоцима, чија ће имена бити саопштена на засједању Скупштине, достижу 2 милиона КМ.

О тренутној ситуацији у Рукометном клубу Борац разговарали смо са чланом Управног одбора Борца Владимиром Бранковићем.

"Проблеми у Рукометном клубу Борац су једнаки као и у већини клубова Републици Српској. Више је фактора који утичу на такву ситуацију, почевши од недовољно доброг закона о спорту који, упркос томе што има дио о финансирању спорта, није довољно дефинисан. Људи који дају новац за клубове немају никакве бенефите од државе. Поред тога имамо статичне Савезе који би требали да више да развијају омладинске погоне. Уз све то имамо статичну и немаштовиту политику клубова који су навикли само да узимају а ништа не прушају спонзорима, држави и финансијерима", рекао је Бранковић.

Дуг рукометног клуба Борац је достигао два милиона КМ.

"Не требамо нинакога прстом упирати и казати он је кривац. Мислим да је крив систем који је наслијеђен прије 15, 20 година који ништа ни побољшан и доста ствари се прије рјешавало договором без папира. Сада је другачија ситуација, другачији су односи, сви дугови се морају одмах враћати, иначе се блокирају рачуни. Као једно од рјешења препоручио бих тода се на директорска мјеста у клобовима поставе људи који ће одговарати својом имовином за проблеме у клубу. У том случају нико на руководећим позицијама неће доћи у ситуацију да не размишља о клубу као о свом".

Поставља се питање како вратити Борац на мјесто које му је некада припадало.

"Управа клуба која је дошла 2013. године урадила је пуно за кратак период. Успјели смо вратити дуговања у износу од 250.000 КМ без неке веће помоћи државе и града који и нису у прилици да помажу. Што је најважније вратили смо публику у дворану, прошле године је било 1700 људи на утакмицама у просјеку. Самим тим мени је доста лакше разговарати са спонзорима којима имамо шта понудити. Такође, освјежили смо омладинску школу гдје сада имамо 80 чланова. Поред тога одличан посао са нама ради и школа рукомета Бања Лука који су покренули школу мини рукомета. Сами су направили Лигу основних школа које по старосним узрастима играју сваке седмице што је заиста лијепо за видјети. Помјерена је старосна доб за почетак тренирања која је због величине рукометне лопте била 12 година. Сада дјеца могу почети тренирати са шест година, тако да од почетка формирамо дјецу. Због млађих генерација увели смо и маскоту која је привукла доста дјеце на утакмицама.

Град Бања Лука помаже колико може.

"Мислим да би град требао у сваком клубу да има човјека који ће контролисати гдје се паре усмјеравају, што тренутно није случај. Град издваја средства, али милим да је грешка у томе што што не постоји контрола и извјештаји о томе шта се урадило са тим средствима. Дати неком нуком новац је горе него му не дати".

Играчи Борца су у једну руку хероји.

"Да нема играча клуб уопште не би постојао. Дешава се у посљедње вријеме да имамо нека потраживања људи који то јесу или нису заслужили, мада правно јесу. Имамо проблема са тим да нам сваке седмице дође по једна блокада, а играчи играју без престанка за дијелове плата који су често мањи од половине предвиђених примања, а постоји и дио неисплаћених плата. Ми играмо СЕХА лигу и одједном нам дође блокада од индиректног опорезивања, скину нам са рачуна 50.000 КМ које смо намјеравали исплатити играчима. Наслиједили смо 140.000 КМ ПДВ-а с сада имамо 40.000 што је успјех за годину дана. Мислим да је рјешење да обавимо разоговр са надлежнима из града и државе да покушамо одрадити репрограм. Ми смо вољни ријешити дуговања, али нисмо у прилици одједном платити милион КМ дуга колико имамо према граду и држави. Нисмо ми нарапвили тај дуг, а не можемо кривити ни прошлу управу, то се вукло задњих 15 година. Кривца можемо тражити у наслијеђеном систему који је довео до тога. Имамо рјешење за играче, за потраживања према онима којима дугујемо, али немамо рјешење за велике нагомилане пореске обавезе".

Колико је извјесно да дође до гашења Борца?

"Ако се могло угасити предузеће Чајавец, може се угасити и клуб. Међутим, нико за сада не прича о томе. Имамо и резервна рјешења, можемо се вратити у нижи ранг такмичења, скупити та средства и враћати држави, али мислим да то није у циљу града. На утакмице долази 1700 људи и Бања Лука нема ни једног европског такмичења осим Борца у СЕХА лиги".