Нелогичности завршног дијела трилогије "Хобита"

Џексон је тај кратки роман претворио у еп од осам сати убацујући дијелове који нису у књизи, али је сигурно забавио публику и продуцентима омогућио добру зараду. Ипак, да ли је публика добила оно што је очекивала, или је Џексон у филму подбацио, како у поштовању филмских правила, али и закона физике.

Нови филм почиње тамо гдје је прича стала у “Смауговој пустоши“, у тренутку када се змај упутио у Језерград да га спали. У наставку те секвенце, Смауг уништава у граду на језеру све док му се неко не супротстави, а када тај дио заврши, запитате се: Зашто то није завршио тамо гдје му је и мјесто, на крају претходног наставка?

Од више од два сата, колико траје посљедњи Хобит, 90 одсто филма је борба и сукоб пет војски, док је сама суштина приче овог Толкиновог дјела, стављена у позадину. Једино у преосталих 10 одсто филма, када се Торин бори сам са собом и својом похлепом, када је дозволио неизмјерном благу својих предака да овлада његовим умом, а не да се уразуми и прикључи борби против заједничког непријатеља, има неки смисао. Сама борба визуелно је раскошна, препуна специјалних ефеката и оставља без даха, користећи естетику рачунарских игрица. Може се рећи да је на трагу оне у бици за "Helm's Deep" из “Господара прстенова“, међутим предвидљиви двобоји и супростављање сили гравитације изгледају смјешно за иоле озбиљнијег гледалаца, упркос чињеници што је ово фантазија.

Оно што недостаје “Хобиту“ је оно што је красило “Господара прстенова“, а то је емоција и дубина карактера. У овако развученој трилогији многи од ликова су крајње непотребни, попут Сарумана, Елронда или Галадриел, док је и већина оних који имају запажену минутажу сведена на црно-бијелу причу. Љубавна прича Килија и Торијел, тако изгледа као да је из неке мексичке сапунице. С друге стране, истичу се Торин и Билбо Багинс, који воде сукоб са самим собом и другима и чији карактери су сложени.

"Хобит" је најгора екранизација Толкиновог романа, а Питер Џексон се неславно опростио од од свијета Међуземља, иако је све почело као из бајке. Шест дијелова о томе је сасвим довољно, можда и превише, и било је вријеме да се та прича заврши.

Давор Павловић, уредник Филмског програма РТРС