Цијена нафте у "слободном паду"
Цијена нафте која је протеклих седмица била у константном паду, тренутно дјелује стабилно. Недјеља је почела оптимистично. У понедјељак, 15. децембра, барел нафте из Сјеверног мора – Брент (159 литара) коштао је 62,60 америчких долара. Дакле, нешто више него у петак. А и америчка нафта је у међувремену добила на вриједности, остваривши скок за 58 центи.
Ипак, у поређењу са цијенама нафте овог љета, вриједност сирове нафте на тржишту пала је за око 40 одсто. Откако су крајем новембра засједале државе чланице ОПЕК-а (Организација земаља извозница нафте) и одлуке да је неопходно "интервенисати", пад цијене је значајно, али ипак недовољно ублажен (20 одсто). Међутим, као и прије тог сусрета, још увијек нема назнака да би могло доћи до озбиљнијег смањења производње. Поред најјачег картела у Саудијској Арабији, ни Уједињени Арапски Емирати не пристају на смањење обима производње.
Све је почело 2008.
Кратак осврт на дешавања у прошлости: у љето 2008, цијене барела нафте биле су на нивоу од 150 америчких долара. Стручњаци су вјеровали да ће цијене горива и даље расти. Одмах потом цијели свијет је задесила финансијска криза, крунисана банкротом Леман брадерс банке. Неколико седмица касније, цијена нафте пада за око 45 долара.
Додуше, још увијек је дјеловало да је све под контролом. Јер, свјетска привреда је почела да се опоравља, све до љета 2014. године, када је цијена сирове нафте поново почела да пада. Свакако да је за прилике на тржишту сировина одговорна економска ситуација. “Нико није размишљао о томе да ће технолошком напретку доћи до веће експлоатације нафте“, каже Леон Лешус, стручњак за сировине са хамбуршког Института за привредна истраживања у разговору за ДW. “Посебно у Америци је фракингом омогућена експлоатација веће количине нафте.“ Американци су током прошле године увећали производњу нафте за четири милиона барела нафте дневно. “То је огромна количина, која САД омогућава да буде у рангу друге по јачини чланице ОПЕК-а“, објашњава њемачки стручњак.
Различите прогнозе
Према прогнозама Међународне агенције за енергију, прилике на тржишту сировина ће и у наредној години бити нестабилне. Цијена нафте остаће под притиском. Сједињене Државе и њихова повећана производња нафте остаће један од важних фактора. Другим ријечима, уколико на свјетском тржишту и даље буде било превише нафте, цијене горива и даље ће неминовно падати. Биће потребно неко вријеме како би се понуда и потражња нашле у равнотежи.
Протеклих мјесеци је цијена нафте нагло опала. То штети прије свега Русији, Ирану и Венезуели. О узроцима пада цијена нафте се шпекулира, па се тако може чути и теорије завјере.
Леон Лешус вјерује да значајније пада цијена нафте више неће бити. “Мисли да је цијена нафте ударила тло.“ Он претпоставља да ће привредни раст у свијету током наредне године наговијестити економски опоравак. У том случају, потражња за нафтом ће се повећати.