"Милановић пропустио прилику у Београду"
Долазак кинеског премијера Ли Кећанга у Београд наговјештава озбиљне намјере Пекинга да ојача везе са земљама Централне и Источне Европе, а Србија, за разлику од Хрватске, већ има неколико пројеката с кинеском страном, пише Јутарњи лист.
Србија је, пише тај загребачки дневник, искористила прилику да се као домаћин Трећег састанка шефова влада 16 држава Централне и Источне Европе с кинеским премијером Ли Кећангом представи свијету као "улазна врата" за кинески капитал на Балкан и у Европу, али и за сусрете српског премијера Александра Вучића с предсједницима влада 15 држава с којима је договарао више пројеката, наводи лист.
Ријеч је о пројектима попут градње ауто-пута од Темишвара до Београда, жељезничке пруге Београд–Будимпешта, изградње саобраћајне инфраструктуре између БиХ и Србије, те жељезничке пруге Београд–Бар.
Присутност Кинеза се огледа и у модернизацији Термоелектране "Костолац", као и у изградњи дионице ауто-пута на Коридору 11 од Обреновца до Љига у дужини од 50 километара, додаје лист.
"Кина, чија је економија и службено прерасла снагу америчке и постала најјача економска сила свијета, према службеним резултатима Државног завода за статистику, с Хрватском је прошле године имала изразито повољну робну размјену: извезла је у вриједности од 4,4 милијарде куна, а из Хрватске увезла робе само за 434 милиона куна", наводи лист.
Јутарњи пише и да су Кинези, додуше, показали занимање за инвестирање у Хрватској, прије свега у луке (Плоче, Ријека, Вуковар) и железничку инфраструктуру, те могућу градњу електричних централа, но до данас та најмногољуднија земља свијета у Хрватској није започела ниједну инвестицију.
Србија, међутим, за разлику од Хрватске – а то ових дана с поносом истичу премијер Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић – већ има неколико пројеката.
Лист истиче да је оно што Србија очекује од овогодишњег Самита – потписивање уговора о изградњи савремене жељезничке пруге Будимпешта–Београд (у дужини од око 380 километара), којом би, кад за двије године буде завршена, возови могли саобраћати брзином од око 200 километара на сат.
О томе ће, пише лист, премијер Ли данас разговарати са Вучићем и мађарским премијером Виктором Орбаном.
Дио тог пројекта будућности је модерна железничка пруга која ће брзим возовима повезивати Кину с Европом и која се већ описује као главни транспортни и логистички правац између Азије и Европе.
У Туристичкој организацији Београда процјењују да ће тамошњи хотелијери и угоститељи на њему зарадити око милион евра.
Истовремено, наводи лист, кинеска "офанзива шарма" има за циљ да покаже свијету да је кинески капитал спреман да дође у централну и источну Европу, за које амерички и европски капитал не показује превише занимања.
"С тог заиста импресивног скупа, који је окупио чак 6.600 учесника, у знак протеста због изјава четничког војводе Војислава Шешеља, изостао је једино премијер Зоран Милановић. Иако је послао јасну поруку Србији, пропустио је прилику за разговоре с Ли Кећангом и другим премијерима", пише Јутарњи.
У Пекингу нису жељели да коментаришу Милановићеву одлуку, али се не крије да Милановићев изостанак неће припомоћи развоју сарадње Кине и Хрватске, навео је лист.
"Тешко је очекивати озбиљнија кинеска улагања, ако се о томе не разговара на највишем нивоу, за шта је Београд, сматрају неслужбено у Пекингу, био сјајна прилика", закључује Јутарњи лист.