Састанак на врху ЕУ-а: кратко и без одлука
Дописници у Бриселу нису могли да вјерују својим очима: први пут у историји је неки састанак на врху Европске уније завршен један дан раније него што је требало. У нормалним околностима, челници 28 држава или влада се препиру о свакој ситници што је у прошлости најчешће доводило до продужења самита и мукотрпних ноћних засједања. Овај пут је предсједник Вијећа Еуропске уније већ након вечере око 23 сата увече објавио: "Ми смо готови." Другог дана самита овог петка (19.12.) неће ни бити.
Ово је био први самит којим је предсједавао Туск. Још као предсједник пољске владе је већ сједио на 47 таквих састанака тако да има обилно искуство. Зато је и ставио на дневни ред само двије тачке: будућу политику ЕУ према Русији и инвестицони програм Европске уније како би подстакла раст своје економије. И у једном и у другом у Унији влада колика-толика слога, а сва остала питања ће се расправљати на сљедећем самиту у фебруару сљедеће године.
Санкције Русији: нити слабије, нити оштрије
Када је ријеч о Русији, Еуропска унија жели да настави с оним што они зову "двострука стратегија". То значи да с једне стране требају остати постојеће економске санкције, али истовремено жели да остави отвореним све канале да би се постигло дипломатско рјешење сукоба на истоку Украјине и анексије Крима.
Њемачка канцеларка Ангела Меркел сматра да је став Европске уније према Русији од почетка био јасан: "Мислим да смо ове године показали да ми као Европска унија можемо јединствено одговорити на такав изазов. С једне стране да смо Русији упутили јасну поруку, а с друге да смо увијек изнова показали спремност на компромис. И као треће, да смо подржали Украјину.
Инвестициони фонд одобрен, али још много питања
Баш као и кад је ријеч о Русији и Украјини, челници Еуропске уније су сложни о принципима новог европског инвестиционог фонда којим предсједник ЕК Јункер жели да подстакне економски раст Уније. Али ту још нема одговора на читав низ питања, упозорава предсједница Литве Грyбаускаите. Тако није јасно, хоће ли Јункер с том 21 милијардом европског новца заиста успјети привући приватне инвеститоре како би волумен фонда "надувао" на 315 милијарда евра. Исто тако још није јасно који пројекти у Еуропској унији ће бити подржани нити по којим критеријима ће се одлучивати о томе.
Утолико и владе Еуропске уније желе јаснија "правила игре" прије него што одобре новац за тај фонд. Додуше, талијански премијер ову одлуку већ слави као "крај политике штедње" у Европској унији, али њемачка канцеларка нипошто не мисли тако. Она подсјећа да се и ти државни расходи морају провести у буџету сваке државе и да су ту сва правила остала иста: "То се мора провести унутар постојећих прописа о економском расту и стабилности. Наравно, ту се могу користити инструменти флексибилности, али унутар постојећих граница", изјавила је канцеларка Меркел. Укратко: да инвестицијама, али и државни дефицит и државни дуг морају остати у границама из Мастрихта.
Европска комисија би већ крајем јануара требало да објави приједлог, како би се тај инвестициони фонд требало да користи. На то Јункера пожурује и предсједник Европског парламента Мартин Шулц који упозорава како је Европљанима "досадило да најављујемо некакве пројекте, а онда морамо рећи да немамо новаца за њих".
А попис жеља земаља Европске уније гдје би жељеле потрошити овај новац је веома дуг. У Брисел су стигле жеље које сежу од мостова на аутопутевима и дјечијих вртића па до жеље Велике Британије да европским новцем изгради атомску електрану. Барем код тог приједлога су се већ узбуркали европски духови који то нипошто не желе да допусте.
И на крају, након овог "ЕУ самита лајт" је свим акредитованим новинарима стигла и порука портпаролке Европске комисије да ће овакви сусрети на врху и убудуће трајати само један дан. Ипак, нема мало дипломата у Бриселу који озбиљно сумњају да ће предсједник Вијећа Туск успјети да проведе овакве "мини-самите" и кад на дневни реду дођу питања о којима нипошто не влада оволика слога, закључује Дојче веле.