Мостар: Прослава крсне славе Епархије захумско-херцеговачке
Вечерњим богослужењем у манастиру Житомислић, код Мостара, синоћ је почела прослава Светог Игњатија Богоносца, крсне славе Његовог преосвештенства епископа захумско херцеговачког и приморског Григорија.
Након вечерње службе коју је служио владика Григорије, уз саслужење бројног свештенства Епархије, у манастиру Житомислић одржана је и промоција књиге "Свети Петар Зимоњић /1866-1941./" аутора протојереја ставрофора Ранка Билинца.
Говорећи о књизи и Светом Петру Зимоњићу, владика Григорије нагласио је да је ријеч о колосалној и знаменитој личности какву Епархија захумско-херцеговачка није имала, све до данашњих дана и умировљеног владике Атанасија Јевтића.
Петар Зимоњић син је војводе херцеговачког Богдана Зимоњића и рођен је у избјеглиштву у Грахову у Црној Гори. Живио је на Цетињу, школовао се у иностранству у Черновицама. Прије 120 година замонашен је у Житомислићу, а потом постао професор богословије у Рељеву, код Сарајева.
Књига говори о животу Петра Зимоњића који је прво био митрополит захумско –херцеговачки од 1903. до 1920. године, те до 1926. администратор у овој епархији, а митроплит дабробосански био је од 1920. до 1940. године.
Владика Григорије нагласио је да је Свети Петар Зимоњић по много чему сличан Светом Игњатију, јер су обојица великомученици, први из Првог вијека, а други из 20. вијека.
Свети Петар је, додао је владика, живио у периоду када су се водиле борбе за опстанак српског народа.
- Његов живот повезан је са трагичним периодом борбе за живот. Прво је то био период ослобађања од Турака, затим долазак Аустро-Уграске, Балкански ратови, Први, па Други свјетски рат, који је однио његов живот и учинио га мучеником, рекао је владика.
У књизи се могу наћи писма, саопштења, поруке и поуке владике Петра Зимоњића народу.
- Он се највише бринуо о дјеци, њиховом здрављу и опстанку и за просвјету и образовање омладине да би наш народ био црквен и хришћански, нагласио је владика Григорије.
У књизи се налазе и занимљиви подаци о животу Срба на овим просторима.
Владика је нагласио да је Петар Зимоњић био добри пастир свога народа који је на крају и положио живот за своје ближње. Страдао је у 1941. у усташком логору Јадовно гдје је одведен из Сарајева.
- Његова животна девиза била је `Брат је мио које вјере био`, што је произвело да је муфтија сарајевски неколико пута интервенисао за њега да буде спашен, те је и муфтији пријећено због тога. Такође, читава делегација римокатолика и надбискуп ишли су код усташа да спасе Зимоњића, али нажалост један римокатолички свештеник је инсистирао да митроплоит буде спроведен у Загреб, па у логор, рекао је владика.
Он је навео да је Петар Зимоњић могао избјећи страдање, али је са својим народом дијелио и добро, па тако и зло.
- Да није био човјек мира, толеранције, љубави и дијалога са другима његов мученички вијенац не би био тако свијетао, истакао је владика Григорије.
Аутор књиге Ранко Билинац навео је да се у књизи, између осталог, покушало освијетлити шта се и како у том периоду преламало преко Цркве. Нагласио је да је митрополит Петар храбро и досљедно бранио интересе Српске православне цркве и народа.
- Земаљски живот митроплита Петра био је монашки тих, посвећен Богу и народу, те је тиме остварио мјесто међу најзначајнијим личностима Цркве. Проповиједао је милосрђе и љубав и у складу с тим се и понашао, рекао је Билинац.
Он је навео је да је СПЦ митрополита Петра Зимоњића 1998. прогласила за свештеномученика, а 2000. године га уврстила у ред светих, те се од тада прославља 17. септембра.
У спомен њему посвећена је Богословија у Фочи, храмови у Војковићима, Данићима код Гацка и спомен-капела у порти манастира Светог Георгија на Равној Романији.