Анализа: Европи пријете политички потреси

Европска "криза демократије", како наводи "Економист интелиџенс јунит" представља јаз између елите и гласача, а "у центру европских политика постоји празнина на мјесту гдје би требало да буду велике идеје", преноси Танјуг.

Кључни фактори тог феномена су низак одзив на изборима и драстично смањење броја чланова у традиционалним партијама.

Према истраживачима ЕИУ, Велика Британија, коју у мају очекују избори, на прагу је потенцијално дужег периода политичке нестабилности јер су шансе за формирање нестабилне владе веће него обично, имајући у виду да би популистичка Партија независности могла да привуче гласoве конзервативаца и лабуриста.

Али, најнепосреднији политички изазов и показатељ тога како се растући популизам одражава на резултате избора биће Грчка, гдjе се 25. јануара одржавају пријевремени избори пошто парламент у децембру није успио да изабере новог предсједника.

Анкете показују да би екстремно љевичарска популистичка странка Сириза могла да освоји највише гласова. Уколико се то догоди и уколико Сириза буде формирала владу, то ће се осјетити широм ЕУ и биће катализатор за политичке преокрете и другдје.

"Влада коју би формирала Сириза имала би дестабилизујуће дејство не само у земљи, већ и у региону и скоро је извјесно да би изазвала кризу у односима између Грчке и међународних кредитора пошто отпис дугова чини једну од кључних тачака њене политичке платформе", наводи ЕИУ.

Популарност партија сличне, популистичке оријентације расте у многим земљама које ове године такође очекују избори, међу којима су Данска, Финска, Шпанија, Француска, Шведска, Њемачка и Ирска, што повећава ризик од евентуалне кризе.

Они сматрају да популистички покрети покушавају да попуне вакуум настао између старих политичких партија и њихове традиционалне друштвене базе.

Противљење бриселској управи, имиграцији и мјерама штедње кључне су теме многих таквих странака.