РС: Зашто трговци истичу цијене у апоенима који не постоје?

Млијеко 1.28 KM, кафа 4.14 ,чоколада 2.89 цијене су за које нећете добити тачан износ курса.

- Немогуће је вратити 1,2 пфенинга зато што га немамо и због тога ми смо принуђени да заокружујемо цијене", рекла је Душица Аџић, трговкиња.

Зато већина потрошача вјерује да се годишње из њихових џепова истресе и до неколико стотина марака. Такав је случај и са Милом Андрићем који, како тврди, због обрачунавања цијена на више од двије децимале рачун за струју мјесечно плаћа марку више.

- Разлика на неких 150 КМ на мом рачуну буде 1КМ мени у минус. Конкретно свима нама је свака марка важна , можда њима не , али нама да, рекао је Андрић.

Цијену електричне енергије као и рецимо вагане робе није могуће исказати заокруженим износом. Ипак, Андрић сматра да појам треће, или четврте децимале нема смисла. Тако се, каже, закидају само потрошачи. Рачун се на крају приказује на двије децимале и купци аутоматски плаћају више.

- Ако имате двије децимале 0.99 и додате 1 је 1КМ, а не 100 пфенинга. Појам треће, па чак и четврте децимале немају  нити функцију, нити друго значење. На неки износ и количину помножену са 3,4 децимале и заокружено ми губимо један износ, додаје Андрић.

У Електрокрајини и Регулаторној агенцији за електричну енергију тврде супротно .

- Ни у ком случају није на штету купаца, већ напротив иду у њихову корист, јер што прецизнија цифра , што више децимала има то је прецизнији износ и самим тим адекватније за саме потрошаче, истакао је  Предраг Клинцов, портпарол Електрокрајине Бањалука.

У Министарству трговине и туризма потврдили су да Српска и даље нема закон који прописује да се цијене робе формирају у складу с апоенима новчаница у оптицају.

- Доношење прописа који би уредили ову област на начин да се цијене робе исказују у апоенима који су доступни у платном промету БиХ не би дало жељене резултате из разлога што вагану робу, односно у расутом стању није могуће исказати у наведеним апоенима, додала је Јадранка Петровић,начелница Одјељења за цијене у Министарству трговине и туризма РС.

Зато Закон о трговини РС прописује само дужност трговца да формира цијене робе у промету путем калкулације и да на основу њих истакне цијену за сваки производ. С обзиром на то да трговци цијене углавном формирају произвољно, они су у већини случајева склони да се ''заокруживање'' врши навише. Зато се многи грађани не могу отети утиску да се ради о тржишној манипулацији, па чак и скривеном расту цијена.

Прецизне рачунице су немогуће, јер нико од оних који било шта наплаћују у Српској не жели да призна колико зарађује на изгнанству пфенига. Теоретски, могуће је да трговац нивелисањем и изгуби, а захваљујући никаквој куповној моћи пфенига, па и више њих у збиру, већина потрошача се и данас не окрене за ишта мање од 10 пфенига.

- Најпоштеније би било да се цијене заокруже на апоене који код нас постоје, а не постоји мањи од 0,5. Реално би било да не може бити цијена 20,19 јер некоме не може да се врати фенинг, наглашава Милош Тодоровић, Удружење економиста SWOT.

Иако је ријеч о истим новчаним апоенима, Федерација је за разлику од РС усвојила Закон о унутрашњој трговини, којим је регулисана ова област. Централна банка не види економску исплативост у ковању кованица од једног пфенига. Зато систем заокруживања према којем се води Српској јесте да се износи од 1 и 2 пфенинга заокружују на  нулу, 3 ,4,6 и 7 на 5, а 8 и 9 на  10 пфенига.

Непостојећи апоени и даље живе у цјеновницима свих трговина, али и рачунима испоручиоца разних комуналних услуга.

Ако завиримо у двориште Европске уније видјећемо да је прва папирна новчаница од пет евра. Тамо је ковани новац распрострањен и сваки цент и те како вриједан потрошача.

Наше тржиште је према мишљењима маркетиншких стручњака погодно за развој продајних стратегија које су се до прије неколико година употребљавале у сиромашним земљама тзв. трећег свијета. БиХ је очито сврстана у тај дио тржишта.