Бањалука кроз све епохе и то кроз разгледнице!

Снежана Вицић годинама сакупља старе разгледнице, које су нашле мјесто и у њеној претходној књизи „Поздрав из Бањалуке“, а неизбјежне су и у новој књизи, гдје их комбинује са старим фотографијама. Књига је објављена двојезично – на српском и енглеском језику, па је драгоцјен извор информација и за госте из иностранства. 

Књига „Бањалука – водич кроз епохе“ настала је из жеље да се историјски догађаји хронолошки сложе, од праисторије до нашег времена, уз основне податке о појединој епохи, објашњава ауторка. Најстарији трагови живота људи на овим просторима воде, каже, далеко у прошлост.

- Најранији трагови – то је негде 50.000 година п.н.е – мустеријанска култура, настала око Клашница – ти подаци се обрађују и постоје бројни извори кроз књиге, тако да је то занимљиво да ми просто живимо на простору који је настањен већ десетинама хиљада година . Оно што је занимљиво – гледала сам и нова истраживања у Бакинцима од прошле године кад је књига изашла, то су она најновија – да ставим, па средњовековна нека, неке новце и  хералдику, тако да буде занимљиво, рекла је Снежана Вицић, ауторка књиге.

У својој , годинама сакупљаној колекцији, Снежана Вицић посједује близу 20.000 старих разгледница, неколико хиљада их се односе на Бањалуку, а многе су, с разлогом, пронашле мјесто и међу страницама ове књиге.

- И у овој књизи има доста разгледница, пошто су оне један документарни извор који има велику своју вредност – и овде су послужиле у многим моментима да се поједина епоха ослика, али ту су још и неки предмети који су карактеристични за епохе, па фотографије, па просто стварање амбијента те епохе, поготово сад ми је било интересантно и после Другог рата – то време већ има своју дистанцу, и сад сам полако већ почела да представљам и тај период 50-их који је занимљив за Бањалуку, поготово зграда Титаника за коју су ме многи питали чак где се налазила, а не како је изгледала, тако да ми је то било, ето, занимљиво да и те – мени познате детаље из тог периода просто представим кроз књигу, истакла је Вицићева.

 Смјењују се вјекови на страницама ове књиге, фотографије и разгледнице свједоче о развоју града, темељима његове индустрије, централним улицама, првим школама, кафанама и хотелима, вјерским објектима. Младим генерацијама говоре и о посљедицама катастрофалног земљотреса.

- Ипак је то био један прелом који је одредио време до и после земљотреса, и сад – то је био стварно један страшан моменат, који је све помало померио, тако да и они – то исто је нешто што се слуша овако, али је занимљиво и видети те објекте како су изгледали, шта је било с њима", истиче она.

Тешко је, међутим, одредити који период је златно доба Бањалуке.

- Мислим да то златно доба свако одређује по себи. Тако да они што су живјели прије Другог рата вјероватно би ставили Бановину, период кад је варошица израсла у град, стварно ти објекти су и сад нешто што даје слику Бањалуке, лепу слику Бањалуке. А с друге стране, кад узмемо онај период после Другог рата, кад је живот био много мирнији, сигурнији – опет се и то види. Види се ево једним податком - на месту Експрес ресторана сада су неке трговине. Тај ресторан, кад је почео да ради, дневно је правио 7.000 оброка. Ви можете замислити град коме је потребно на том мјесту, поред свих оних кантина по фабрикама и то, још 7.000 оброка . То говори о једном другом времену, каже ауторка књиге и додаје да свако воли и свако је везан за свој родни град.

Бањалука је уз то и лијеп град, у којем је, каже, провела прекрасне тренутке у младости и касније, а и сада је радо посјећује. Град на Врбасу остаје њена трајна инспирација. Открива да постоји још један артефакт који није публиковала – то је најстарија фотографија Бањалуке из друге половине 19. вијека, кад је велик дио града разрушен у аустријском бомбардовању топовима.

- Та фотографија из 1878, евентуално девете, је нешто што опет покреће, а ми осим разгледница имамо и велику колекцију фотографија , то је вредности више хиљада, међу њима су и Бањалуке, људи из Бањалуке. То је једна област коју ја сад изучавам, истиче Вицићева.

Можда је ово и најава неког будућег издања Атељеа Вицић које ће опет међу страницама књиге, оживјети прошлост Бањалуке.