Ово су "најгојазније нације" на свијету

Ова врста здравствених проблема погађа све већи број становника пацифичких острва, источно од Аустралије, која се процентуално сада налазе на првом мјесту најгојазнијих нација.

Раније су научници сматрали да људи из тог дијела свијета имају генетске предиспозиције за гојазност.

Међутим, сада је утврђено да је за то крив западњачки начин исхране који је посљедњих година постао веома популаран међу острвљанима.

Србија је 63. на листи најгојазнијих нација, док је од земаља у региону по броју гојазног становништва прва Словенија, која је на листи заузела 33. позицију.

Америчка Самоа налази се на самом врху поменуте листе, будући да је 75 одсто њеног становништва гојазно.

Науру и Кукова острва су на другом и трећем мјесту са 71, односно 63 одсто гојазног становништва.

Острва су раније била колоније Аустралије, Америке, Новог Зеланда, Британије и Француске, а након Другог свјетског рата и ширења западњачког начина живота, дошло је до све већих промјена у начину исхране њихових становника.

Код њих је подстицана зависност од увезених намирница, што значи да је изумрло рибарење и локална пољопривреда на острвима.

Традиционалне намирнице, попут свјежих риба, меса и локалног воћа и поврћа замијењени су пиринчем, шећером, брашном, конзервираним месом, кандираним воћем и поврћем, газираним пићима и пивом.

Стручњаци Оксфорд универзитета кажу да је таква храна, осим узрока гојазности, постала и знак друштвеног статуса међу острвљанима, објављено је у стручном часопису Journal of Development and Social Transformation.

Посљедњи на листи гојазних нација су Бангладеш и Етиопија у којима је свега један проценат становништва гојазан.

Непал је претпосљедњи са једва нешто више од једног процента становништва са прекомерним бројем килограма.

Истраживање које је спровела америчка Централна обавештајна служба показује да је свјетска криза гојазности и даље актуелна и да се сваки континент бори с овом “епидемијом“.

Највиша стопа влада у Европи, Блиском истоку и Сјеверној Америци. У САД 33 одсто становништва је гојазно, што важи и за 27 одсто становника Аустралије.

Особе се сматрају гојазним уколико индекс њихове телесне масе прелази 30.

Ако у виду имате само земље у којима су гојазност и хроничне болести најраспрострањеније, можете увидјети да су ти проблеми у великој мјери посљедица тога како се њихови становници углавном хране.

Високо прерађена храна, слаткиши и пића узрок су готово свих облика хроничних болести и гојазности.

У незападним културама, у којима се традиционална исхрана састоји од непрерађених намирница, потребно је само да једна генерација људи почне да се храни по западњачком моделу, намирницама богатим шећером и рафинисаним брашном, па да њени становници постану склонији гојазности и дијабетесу.

Шећер изазива зависност и доводи до чешћих напада глади и преједања, а високо прерађене намирнице тијелу не обезбјеђују потребне нутријенте.

Долази до зачараног круга у ком човјек једе превише, али не добија оно што је његовом тијелу потребно.

Преједање ствара стрес у тијелу, који у једном тренутку може бити окидач хроничних болести.