Парламентарни избори у Грчкој

Главни фаворит на изборима је екстремно љевичарска странка Сириза, чија побједа би могла да означи политички преокрет у Европи гдје и неке друге популистичке партије желе да започну властиту кампању против мјера штедње, упозоравају аналитичари и додају да би ови избори могли да буду одлучујући за останак земље у еврозони.

На изборима учествују 18 партија и четири колације.

Главне партије су, поред Сиризе, владајућа конзервативна Нова демократија (НД), ПАСОК, Златна зора, Комунистичка партија, Потами (Река), Демократска љевица.

Према објављеном истраживању јавног мњења, Сириза не престаје да увећава своју предност у односу на друге партије и НД премијера Антониса Самараса и она сада износи 5,3 одсто разлике и истраживање показује да би Сириза требало да освоји 36 одсто гласова.

Сириза је основана 2000. године и партија је окупила бивше марксисте, социјалдемократе, троцкисте и друге групе које се боре против грчког естаблишмента.

Алексис Ципрас (40) налази се на челу партије која свој побједнички талас биљежи од претходних избора, одржаних у јуну 2012, када је сасвим очекивано освојила друго мјесто и тада је названа суштинским и моралним побједником тадашњих избора.

Забринуте су Европска унија, Међународни монетарни фонд и Европска централна банка, с обзиром на то да је Алексис Ципрас, најавио да ће његова побједа значити крај строгих мјера штедње. Многи у ЕУ страхују да би Ципрас, ако дође на власт, одбио да отплати 240 милијарди евра грчког дуга кредиторима.

Грци излазе на превремене изборе будући да парламент те земље из три покушаја није успио да изабере новог шефа државе и, према Уставу, у том случају се расписују парламентарни избори.

Грчки парламент је распуштен 31. децембра, пошто није, у трећем и посљедњем кругу, успио да изабере некадашењег европског комесара Ставроса Димаса (73) за будучег шефа државе, а пошто му је подршку дало 168 посланика, док га 132 посланика нису подржала.