Планирана производња 5.663 гигават-часова електричне енергије
Укупна потрошња са дистрибутивним губицима планирана је у износу од 3.749
гигават-часова, што је 102,19 одсто у односу на остварену потрошњу у првом полугодишту 2014. године и остварену потрошњу у другом полугодишту 2013. године.
Из домаћих капацитета обезбиједиће се потребе за снабдијевањем електричном енергијом свих потрошача у Републици Српској, покривање преносних губитака, испорука електричне енергије "Електропреносу БиХ" по основу дијела власништва над хидроелектраном "Богатићи", планирана испорука за Брчко дистрикт.
Генерално сагледавајући све енергетске параметре, Република Српска, за разлику од скоро свих земаља у ближем окружењу, располаже билансним вишковима електричне енергије који се крећу од 20 до 30 одсто укупне производње на годишњем нивоу.
У укупној производњи, учешће теремоелектрана планирано је у износу од 3.324, хидроелектрана 2.165, док је укупна производња малих електрана које су обухваћене системом подстицања производње електричне енергије у 2015. години планирана у износу од 80,97 гигават-часова.
Када је ријеч о појединачним предузећима, планирана произвоња Хидроелектрана на Требишњици је 981,26 гигават-часова, Хидроелектрана на Дрини 909,2, Хидроелектрана на Врбасу 274,25, Термоелектране Гацко 1.650, а Термоелектране Угљевик 1.674 гигават-часова.
За производњу електричне енергије у термоелектранама планирана је производња 4.477.940 тона угља, при чему се термоелектране Угљевик и Гацко у потпуности снабдијевају овим погонским енергентом, док је за потребе пробног рада Термоелектране "Станари" потребно обезбиједити 350.000 тона угља из истоименог рудника.
Привредно друштво "Алумина" Зворник у когенерацији произведе годишње приближно 35 гигават-часова за сопствене потребе.
Преносна мрежа на територији Републике Српске састоји се од водова 400 киловолтног, 220 киловолтног и 110 киловолтног напонског нивоа, а укупна дужина преносних водова износи 2.395 километара или 38 одсто укупне дужине преносних водова унутар БиХ.
Преносна моћ 400 киловолтних водова је веома висока и оптерећени су испод 30 одсто максималне дозвољене вриједности, што омогућава даље повећање пренесене електричне енергије, али не умањује потребу за проширењем постојећих капацитета и модернизацијом, наводи се у плану Енергетског биланса који је усвојила Влада Републике Српске.
Потребна електрична енергија за покривање губитака на мрежи преноса за 2015. годину износи 104,95 гигават-часова за конзум "Електропривреде Републике Српске" и 8,60 гигават-часова за конзум Брчко дистрикт.
Укупна потрошња од 3.749 гигават-часова обезбјеђује се преузимањем са преносне мреже у количини од 3.533 гигават-часова, преузимањем из других система у износу од 70,54 гигават-часова, те преузимањем из електрана на дистрибутивном нивоу у количини 144,97 гигават-часова, док у укупно планираној финалној потрошњи највеће учешће имају домаћинства са 54 одсто.
Нето потрошња електричне енергије планирана је у количини од 3.274 гигават-часова, при чему на дистрибутивно предузеће "Електрокрајина" отпада 1.536, "Електро-Добој" 537, "Електро-Бијељину" 716, "Електродистрибуцију Пале" 293, "Електро-Херцеговину" 190 гигават-часова.
У финалној потрошњи, највеће планирано учешће имаће домаћинства од 53,69 одсто, индустрија од 23,24 одсто, комерцијални и јавни сектор 21,65 одсто и саобраћај од 2,23 одсто.
Укупна размјена на дистрибутивном нивоу износи 70,54 гигават-часова, а осим размјене са сусједним електропривредама од 39,69 гигават-часова обухвата и електричну енергију коју мјешовити холдинг "Електропривреда Репубике Српске" обезбиједи на преносном нивоу и која се потом преузме посредством дистрибутивне мреже Брчко дистрикта за потребе напајања дијела конзума предузећа "Електро-Бијељина".
Количине електричне енергије потребне за покривање дистрибутивних губитака на годишњем нивоу билансом за 2015. годину планиране су у износу од 457,50 киловат-часова, што је 12,79 одсто бруто дистрибутивне потрошње.
У 2015. години планирана је ревитализација агрегата Г1 у Хидроелектрани Дубровник, а код Термоелектране Угљевик настављају се активности на реализацији система за одсумпоравање.
Влада Републике Српске донијела је и одлуку о почетку реализације пројекта "Горњи Хоризонти", а почеле су и активности на изградњи прве хидроелектране у низу система - Хидроелектране Дабар изградњом доводног тунела.
У овој години планиран је и наставак активности на реализацији пројеката на подручју горње Дрине за Хидроелектрану "Бук Бијела", Хидроелектрану "Фоча", Хидроелектрану "Сутјеска" и Хидроелектрану "Паунци", а на подручју средње и доње Дрине планира се реализација истражних радова и израда инвестиционо техничке документације већег нивоа за планиране хидроелектране.
Ове године очекује се почетак градње Хидроелектране "Бочац два", као и наставак активности на изградњи Хидроелектране "Цијевна три".
Након израде Студије изводљивости за мјерене локације за искоришћење енергије вјетра, очекује се наставак активности на реализацији пројекта вјетро парка Хргуд, а ову годину обиљежиће и нова улагања у изградњу дистрибутивне мреже у Републици Српској, а нарочито санација посљедица штете од мајских поплава 2014. године.