Да ли бајке одолијевају тесту времена?
Један од уредника енциклопедије Ханс-Јорг Утер тврди да се у данашње вријеме бајке више цијене него што је било до прије неког времена. "Нас су занимале разлике и сличности између прича у различитим културама", рекао је он након завршетка 14. свеске енциклопедије, састављене од више од 4.000 чланака.
"Вриједности које се налазе у сржи бајки једва да су се мијењале током вијека", каже Утер и наглашава да не потичу све бајке из древног облика приповједачке традиције, већ су неке од њих ауторски радови написани у посљедња два вијека.
"На примјер, бајке често показују да свако заслужује другу шансу. А често се и скромни аутсајдери претварају у праве јунаке", каже он.
"Тема која је вјероватно заједничка већини култура је она о борцу против змаја који покори цијело непријатељско окружење које он симболише", објашњава он и подсјећа да је у већем дијелу свијета змај чудовиште са негативним карактеристикама, осим у Азији.
О змајевима су писала и браћа Грим, али никад им те бајке нису досегле популарност Сњежане, Пепељуге и Црвенкапе.
Међутим, он има објашњење и за то. Утер каже да је разлог тога што маћехе имају веома лошу репутацију у Гримовим бајкама - дјеца из првог брака очева имала су предност у насљеђивању.
Он додаје да и насиље којим бајке обилују има своју сврху, јер је оно тамо како би они који су направили зло стигла правда.
Временом бруталност у неким бајкама је потиснута. Пепељугине зле полусестре више не одсјецају прсте и пете на својим ружним стопалима како би им ципелица пристајала.
Такође, у великој мјери оправдана феминистичка критика о приказима жена у бајкама, било да се ради о злим вјештицама или о добрим принцезама, такође је јењала, закључује он.