Крах економског чуда: Кина посрће

Кина се протеклих година дичила енормним економским растом, али захваљујући државним кочницама и глобалној кризи привреда у посљедње вријеме као да је на седативима.

То се, додуше, не може одмах видјети из званичних података о расту БДП-а објављених прошле недјеље, према којима је тај кључни економски показатељ на нивоу 2014. године порастао за 7,4 одсто, што је нешто мање од 7,7 одсто годину раније, али на папиру и даље више него респектабилно.

Међутим, ипак је ријеч о најнижој стопи раста још од 1990. године, када је Кина покушавала да се носи с међународним санкцијама уведеним након масакра на Тиананмену. Како пише угледни британски Обсервер, власти у Пекингу овај пад раста настоје да прикажу као добру ствар и посљедицу сопствене жеље да се од примарно извозно оријентисане привреде фокусира на домаће тржиште као мотор раста. Али, управо обичан пук у самој Кини осјетиће посљедице оваквог заокрета.

Због мање потражње пале су цијене угља и бакра па су штрајкови и протести у рудницима, а Кина је највећи свјетски произвођач ових сировина, све учесталији. Један од кључних фактора који су допринијели великом паду цијена нафте је и слабија потражња на кинеском тржишту.

"Очигледно је да су најтеже погођене рударска и индустрија бушења. Ту спадају гвожђе, челик, рафинерије, сви су се они нашли под великим притиском", изјавио је економиста  Ендрју Полк из пекиншке испоставе угледног економског истраживачког центра "The Conference Board".

Потрошња се још држи добро, али чини се да и за њу полако почиње корозивно економско успоравање ", упозорава Полк.

Још три године успоравања

Иако је једним делом успоравање заиста циљано, комунистичке власти су пред великим изазовом у настојањима да спријече финансијски крах, односно да задрже пољуљану привреду под контролом. Ако буде по вољи врха у Пекингу, кинеска економија ће наставити с успоравањем и током сљедеће три године. Међународни монетарни фонд (ММФ) за 2015. годину прогнозирао раст БДП - а од 6,8 одсто, а власти се надају да ће успијети да задржи контролу над посрнулим тржиштем некретнина и да ће обуздати претјерано задуживање јединица локалне управе.

"Финансијска криза задала је смртоносан ударац моделу раста заснованом на извозу", каже Диана Чојлева, експерт за Кину запослена у консултантској кући "Lombard Street Research". Напомиње да иза њене тврдње стоје два разлога.

"Први је смањење глобалне потражње, а други прилагођавање курса јуана у односу према америчком долару. Не само да је колач сада мањи, него је и могућност узимања вецћег дјела тог колача смањена", сликовита је Чојлева која додаје да званичним кинеским подацима о расту БДП - а не верује, односно да су стварне бројке о стопи раста знатно мање.

У последње вријеме посљедице економских тешкоћа почео је да осјећа и новостворени средњи слој, који посљедњих година мора да стеже каиш. Репортер "The Observera" посјетио је хипермаркет Хуапу у самом средишту Пекинга и наишао је на мноштво забринутих грађана који се жале на тешка економска времена.

"Можда је најбоље да се оставим овог посла. Ја сам предузетник, наравно да осјећам посљедице", изјавио је 36 - годишњак који се бави велепродајом вина и дуванских производа. Представио се само као Ји и појадао се како су му приходи само лани пали за 30 одсто.

"Размишљам да напустим овај посао и промијеним каријеру", рекао је.

Дјевојка Чen каже да је запослена у јавном сектору и жали се како јој константно смањују плату.

"Живим сама па мени и није толико тешко", прича.

Раније поменути аналитичар Ендрју Полк каже да ће, с обзиром на кретања у индустријском сектору, економско успоравање нужно довести до успоравања раста плата.

"Полако се назире усклађивање радне продуктивности и кретања плата. У тренутку када раст плата премаши продуктивност, компаније престају да буду профитабилне", појашњава Полк.

Нова реалност

Предсједник Кине Си Ђинпинг својим сународницима прије неколико мјесеци поручио је да треба да прихвате нову реалност мањег економског раста. Државни медији отада су прихватили ту фразу, па сада "нова реалност" служи као израз који би требало да увјери људе да власт и даље чврсто држи ствари под контролом док некадашњу мантру раста под сваку цијену постепено замјењује новим приступом економском развоју.

"Нова реалност", тврде званичници у Пекингу, кинеску ће економију учинити поштенијом и одрживијом, а држава ће успут коначно моћи да оствари напредак у деценијама девастираној околини.

"Чини се да је тржиште, лудо за брзином и бројкама, пропустило чињеницу да је кинеска економија у новој реалности здравија, да су се појавили позитивни трендови стабилног раста, оптимизована структура, побољшан квалитет и боља социјална заштита", оцијенила је пре неколико дана у једном од извештаја државна новинска агенција Синхуа.

Учествујући на Свјетском економском форуму у Давосу, кинески премијер Ли Кећијанг је инсистирао да ће његова држава избјећи крах и да ће наставити с 'реформама и реструктурирањем и обезбиједити дужи период одрживог средњег до брзог раста.

Професор економије на кинеском универзитету Ренмин Чен Хиусхан увјерен је да ће, на примјер, нафтни радник са крајњег сјевера Кине на "нову реалност" гледати сасвим другачије од неког технолошког предузетника у Пекингу. Док год тржиште некретнина наставља да пропада, економско успоравање би могло бити кобно за људе запослене у производњи основних сировина, попут гвожђа или цемента. С друге стране, неки би други сектори могли бити на добитку. Ту спадају здравствени, технолошки и културни сектор, којима стижу велике дотације из државног буџета.

Такође, неке кинеске регије ће "новој реалности" да се прилагоде боље од других. Обалски дио југоисточне Кине могао би кроз економско успоравање проћи неокрзнут, истиче Чен Хиусхан, наводећи да је у том дијелу државе развијен читав низ пословних сектора. Копнени дијелови Кине и региона зависне од тешке индустрије готово ће се сигурно сусрести са великим тешкоћама.

"Сјевероисточни дио Кине нема много шанси за преживљавање економске транзиције, јер се тамошња привреда састоји од анакроних полупропалих државних компанија и вец́ сада становништво трбухом за крухом масовно сели према југу", каже Xиусхан.

Потрошња снажна, али рупа је превелика

Економиста Карен Вард из угледне инвестиционе банке "HSBC" каже да је потрошња у Кини у овом тренутку и даље снажна и стабилна, али наводи да то није довољно да попуни рупу.

"Зато држава и даље пумпа новац у велике пројекте јавних радова", појашњава Вард.

Стручњаци су подијељени у ставовима када је ријеч о трошењу на велике инфраструктурне пројекте. Неки страхују да је држава бацила новац на непотребне ствари, па помињу "мостове који не воде никуда", алудирајући на симболе јапанског економског балона који се распршио током осамдеетих година прошлог вијека. Упозоравају да државне инвестиције тренутно чине више од половине БДП-а.

Други експерти, попут поменуте Карен Вард, сматрају да је инфраструктура нешто што Кини очајнички треба.

"Погледате ли чиме располажу - примјер канализационе системе - увидећете да је то и даље јако сиромашна држава. Граде ствари које су им потребне. Мени то више личи на Јапан из педесетих, а не осамдесетих година прошлог вијека", тврди Вард, алудирајући на велику јапанску обнову након ратних разарања.

"Има сектора који стварно производе превише - жељезаре су свакако један од њих, али генерално гледајући, троше ли новац улудо само како би генерисали раст? Мене вам то уопште не брине", закључује Вард.

Кинеске власти непрестано инсистирају да могу избјећи крах.

"Када бих упоређивао кинеску економију са возом, рекао бих вам да овај воз не успорава, а ускоро ће добити снажнији погон па ће клизити сигурније, а успут ће донијети нове прилике за раст", рекао је у Давосу премијер Ли Кећијанг.

Велика искушења

Диана Чојлева истиче да промјена брзине неће бити лагана.

"Ново вођство у Пекингу жели реформе, али њихова одлучност биће на великој проби", рекла је.

Лондонски економиста и добар познавалац кинеских прилика у Џорџ Магнус упозорио је прошлог викенда да ће успоравање раста сасвим сигурно имати болне финансијске посљедице за неке у Кини.

"Готово сигурно постоји доња граница раста испод које се не смије, а то је на седам или не пуно ниже од седам одсто. Падне ли БДП испод тога, власти ће бити на мукама због повећања незапослености, а због све чешћих штрајкова и радничких протеста порашће могућност друштвене дестабилизације".