latinica  ћирилица
27/01/2015 |  09:20 | Аутор: РТРС

Ко је убио Литвињенка?

Истражна комисија у Лондону покушава да сазна ко стоји иза убиства бившег руског шпијуна које је годинама камен спотицања у односима Москве и Лондона, пише DW.

Бивши руски шпијун Александар Литвињенко умро је након тровања полонијумом 2006. Данас се одржава прво саслушање у лондонском Краљевском суду правде. Истраге су до сада откриле да је Александар Литвињенко 2006. године умро од тровања радиоактивним полонијумом 210. У том тренутку се бивши агент руске Федералне службе безбједности већ шест година налазио у Британији, чији је држављанин постао. На самртничкој постељи оптужио је руског предсједника Владимира Путина да стоји иза његовог убиства.

Истрага је навела на закључак да је отров Литвињенку подметнут у шољу чаја коју је попио 22 дана прије своје смрти – у друштву Андреја Луговоја и Дмитрија Ковтуна. Обојица су бивши руски агенти, а Луговој је тренутно посланик Думе. Годину дана након смрти британски тужиоци су ову двојицу означили као главне осумњичене, али је Русија одбила да их изручи уз образложење да устав земље не дозвољава екстрадицију сопствених грађана.

Афера око смрти Александра Литвињенка довела је до захлађења односа између Лондона и Москве. Ситуацију је покушао да промени британски премијер Дејвид Камерон по преузимању власти, али му је планове и дефинитивно покварила криза у Украјини.

Дуг пут до истраге

Британско право разликује процесе обдукције (инqуест) и истраге (инqуирy). Први се односи на утврђивање начина насилне смрти: ту се не тражи кривац већ се нотирају чињенице. Тај поступак је у Литвињенковом случају одлаган пуних пет година и настављен је тек октобра 2011, када је било јасно да двојица главноосумњичених не бораве у Британији те да је њихово изручење мало вероватно.

Влада у Лондону је, наиме, дуго оклијевала да покрене пуну истрагу јер би она подразумијевала испитивање докумената који су, како је објашњено, “осјетљиви“. То би могло да има везе са наводима да је Литвињенко, након добијања азила, радио за британске тајне службе МИ5 и МИ6. Након што је Виши суд позвао британску владу да још једном размотри одлуку, прошлог јула је коначно саопштено да ће истраге ипак бити.

Литвињенкова удовица Марина залагала се за пуну истрагу годинама – “како бих сазнала истину, за право да знам шта се десило мом мужу“, рекла је за Ројтерс.

Русија одбила учешће

На званичном отварању истраге прошле године судија Роберт Овен говорио је да је досадашњи процес ишао траљаво те да је јавна истражна комисија примјеренији начин да се чињенице изнесу на свјетлост дана. Главно питање је, каже Овен, да ли је Руска Федерација имала улогу у Литвињенковом убиству, на шта указују главни докази.

Русија је одбила сарадњу у овом случају. Министарство спољних послова у Москви је још прошлог септембра саопштило да је “тешко замисливо да би процес могао да буде објективан“. Посебно је критикована чињеница да ће неки докази бити представљени иза затворених врата.