Лоше вријеме за озиме усјеве, добро за воћњаке

Усорац је рекао да је у њивама превише воде и влаге, због чега биљке не могу адекватно да користе храну, нити да се у правом смјеру развијају.

Према његовим ријечима, идеално за озиме усјеве било би када би њиве прекрио снијег и када би се земља у одговарајућој мјери исушила.

"Релативно је топло вријеме, а имали смо превише падавина. Нисмо имали озбиљнијих мразева", истакао је Усорац.

Он је навео да је пшеница засијана на око 10.000 хектара, док су остале озиме културе - тритикала, зоб, грашак и друге засијане на око 5.000 хектара.

"Засијано је испод једне трећине уобичајених површина, и то неквалитено, јер се земљиште није могло адекватно припремити због влаге. У Републици Српској се иначе сије на око 40.000 хектара", рекао је Усорац.

Он је додао да би у фебруару требало почети са прихраном пшенице и осталих култура, али да је тај посао неизвјестан због влажне земље и да је потребно радити и заштиту, јер овакво вријеме погодује развоју болести.

Усорац је навео да је само лијепо вријеме спас за успјешну прољећну сјетву, која би требало да почне у априлу.

Тренутни временски услови, међутим, погодују воћањацима, и воће је у добром стању, потврдио је Срни предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић.

Он је нагласио да је рано говорити о процјенама, али да су воћари задовољни, с обзиром на искуства из ранијих година када је у овом периоду температура била виша.

"Када је добар јануар и фебруар, и када имамо нижу температуру, то је за воћаре погодно. Тада се можемо надати добром приносу, а и мање ћемо хемије уносити у засаде, што је добро и за потрошаче", објаснио је Дојчиновић.

Он је навео да је око 7.000 хектара у Српској под воћњацима, од којих је око 4.000 хектара у Поткозарју, односно 70 одсто на подручју Градишке.

"Најзаступљенија је јабука на око 70 одсто укупне површине, а затим крушка, шљива, па на крају засади брескве и малине", додао је Дојчиновић.

Он је указао на проблем лошег интензитета подизања нових засада, којих је у Српској прошле године било на свега око 200 хектара, док је много воћњака искрчено.

"Можемо очекивати да буде и до 20 одсто мање засада, јер је дио воћњака оштећен због дрвенара, а слабо има нових засада", закључио је Дојчиновић.