Продановић: Нема оправдања за једногодишње накнаде по истеку мандата
Коментаришући Приједлог закона о измјени Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, којим Клуб посланика СББ-а у Представничком дому тражи брисање одредбе на основу које изабрани и именовани званичници по истеку мандата остварују право на једногодишњу накнаду у висини раније плате, Продановић је рекао да је оваква привилегија апсолутно неприхватљива и недопустива у тешкој економској ситуацији у којој је БиХ.
"Ово би требало да буде почетак приче о елиминисању свих облика привилегија, које су многоструке, за оне које су грађани директно или индиректно бирали као своје представнике", рекао је Срни Продановић.
У складу са предложеним рјешењем, према Продановићевим ријечима, било би потребно хармонизовати и Закон о сукобу интереса који у једном о својих чланова предвиђа да изабрани званичник по истеку мандата одређени период не може обављати позицију у јавном сектору.
"Било би потребно усагласити ове законе тако што би се или скратио рок у којем лице по истеку мандата на изабраној или именованој позицији не може да обавља функцију у јавном сектору или дефинисао начин да је то лице дужно да не учествује у доношењу одлука које би значиле сукоб интереса", објаснио је Продановић.
Он упозорава и на нелогичност да неко ко је неколико мјесеци обављао функцију министра, посланика или делегата годину дана по истеку мандата користи наведене привилегије.
"Смјене се дешавају, а практично је могуће да неко за само мјесец дана обављања неке од функција за које је предвиђена ова накнада, оствари ту привилегију", нагласио је Продановић.
У случају да предложена измјена закона буде усвојена, Продановић сумња да би она могла да се почне одмах примјењивати, како то предвиђа предлагач, а посебно не на лица чији је мандат окончан након октобарских избора и који су започели у кориштење свог законског права.
"Ретроактивна примјена закона, сигуран сам, значила би покретање провјере уставности овог члана закона", додао је Продановић.
Покретањем расправе о укидању наведене привилегије, популарно познате и као "бијели хљеб", према његовим ријечима, створена је претпоставка да сви који на други начин могу ријешити свој радни статус то и ураде.
"Увјерен сам да ово ствара претпоставку да се појединци, без обзира што им је повољније да остварују висока примања не радећи, врате на своја ранија радна мјеста или да на неки други начин ријеше свој радно-правни статус", оцјењује Продановић.
Он се залаже да питање плаћања накнаде након престанка мандата буде ријешено не само на нивоу БиХ, него и на нижим нивоима власти.
"Право на накнаду након истека мандата треба или апсолутно онемогућити или смањити на минимум, водећи при том рачуна да накнада буде сразмјерно времену проведеном на функцији, јер није исто да ли је неко био начелник општине пуни мандат или два мандата или пола године, а остварују исто право. Такође, треба имати у виду и да је у општини са буџетом од неколико стотина хиљада КМ могуће да се у једном мандатном периоду измијени више начелника и предсједника Скупштине општине", додао је Продановић.
Он је закључио да сви који се одлуче за учешће у политици и обављање неке јавне функције морају бити свјесни ризика смјене јер је то цијена јавне функције.
Комисија за финансије и буџет Представничког дома затражила је од Савјета министара и Министарства финансија и трезора БиХ мишљење о предложеној измјени Закона о платама.
У образложењу приједлога закона наводи се да би укидањем једногодишње накнаде по престанку мандата само на нивоу БиХ било уштеђено до 6,5 милиона КМ.