Како се финансира Исламска држава?
Си-Ен-Ен наводи да ИСИЛ има приходе од продаје нафте, откупнина за таоце, продаје украдених антиквитета, рекетирања, пљачки, продаје пољопривредних производа, а наводно и од трговине људским органима.
ИСИл, према разним изворима, зарађује између милион и два милиона долара дневно од продаје нафте, углавном из рафинерија и бушотина које су под њеном контролом на сјеверу Ирака и Сирије.
Часопис Форин полиси преноси процјене да ИСИл дневно произведе 44.000 барела нафте у Сирији и 4.000 барела у Ираку, а један курдски лист објавио је имена људи умијешаних у ово незаконито пословање, од којих су неки били повезани са шверцерима нафте из доба режима Садама Хусеина, а неки са огранком Тојоте у Ирбилу.
Екстремисти кријумчаре нафту, на примјер, на југ Турске, гдје је продају људима којима је она потребна за свакодневне активности.
ИСИл покушава да продајом нафте успостави финансијски одрживу територију у "сунитском троуглу" на западу и сјеверу Ирака, изјавио је Луај ал-Хатиб, оснивач и директор Ирачког института за енергију.
Ал-Хатиб каже да је под контролом ИСИЛ-а у овом тренутку око шест милиона људи у Ираку и Сирији, што је, како напомиње, велико тржиште.
Америчко министарство финансија је 2012. године процијенило да су Ал Каида и њени огранци за осам година прикупили 120 милиона долара од откупнина за таоце.
ИС се раније сврставао уз Ал Каиду. Вјерује се да двије групе сада дјелују одвојено, али и даље имају много сличности.
Њујорк тајмс је прошле године спровео истраживање према којем су Ал Каида и њени огранци од 2008. године зарадили 125 милиона долара од откупнина, од чега 66 милиона 2013. године.
Једна шведска компанија је, наводно, платила 70.000 долара за ослобађање једног њеног радника, кога је отео ИСИЛ.
Мада званичници јавно демантују исплату откупнина, Француска, наводно, преговара са екстремистима када су отети њени грађани. ИСИл је 2013. киднаповао четворицу Француза у Сирији, који су наредне године ослобођени.
САД, с друге стране, не преговарају са отмичарима, али недавна погубљења америчких и других западних талаца подстакла су дебату око тога да ли би таква политика требало да се промијени.
ИС је тражила стотине милиона долара откупнине за америчког новинара Џејмса Фолија, а пошто није добила тражени новац, одрубила му је главу и снимак погубљења поставила на Интернет.
Јапан такође не преговара с терористима, те су недавно погубљена двојица јапанских држављана за чије је ослобађање тражено 200 милиона долара.
ИСИЛ, према извјештају Њујорк тајмса из 2014, дозвољава мјештанима да ископавају археолошка налазишта, под условом да плате одређени проценат за све што пронађу, а у неким подручјима дуж реке Еуфрат чак и подстиче полупрофесионалне археолошке екипе да врше ископавања.
Генерални директор ирачких музеја Каис Хусеин Рашид рекао је америчкој телевизији да екстремисти сјеку дијелове вијековима старих рељефа и продају их криминалцима и продавцима антиквитета.
Рашид је рекао и да ИСИЛ оштећује многе историјске локације тако што их користи као терен за обуку, складиште оружја или затвор.
ИСИЛ је прошле године заузео пространа подручја у Ираку и Сирији и успоставио цивилне и административне ентитете по узору на државу - калифат, и почео да прикупља порез, односно рекетира становништво.
Екстремисти се не либе ни од пљачке: у јуну 2014, група је упала у неколико банки у Мосулу и украла, како се процјењује, око 500 милиона долара, пренио је Стратфор.
Ирачки амбасадор при Уједињеним нацијама Мухамед Алхаким прошле седмице је изазвао сензацију изјавом да су у масовним гробницама у Ираку протеклих седмица пронађена тијела с хируршким резовима, којима су недостајали бубрези и други органи.
Алхаким је изјавио да је могуће да се ИСИЛ бави крађом и трговином органа мртвих цивила, мада су многи скептични према тој могућности пошто очување органа захтјева врхунске санитетске услове.
ИСИЛ контролише и огромне обрадиве површине, на којима се узгајају памук и житарице.