Ситуације које рађају хероје или губитнике (ВИДЕО)
Са сличном ситуацијом спортиста се суочава свакодневно на тренигу, али и на званичним такмичењима током каријере. Међутим, реализација потеза који ће некога дићи у небеса у финалу највећег спортског догађаја није ни близу једноставна као на "мањим" догађајима или на тренинзима.
Зашто?
Спортиста једноставно није машина, притисак који у том тренутку осјећа и важност догађаја доводе до тога да се гол смањи на метар, обруч постане "ушица игле", а сервис поље које играч треба да погоди сведе се на величину кутије шибица ...
Сјајан примјер који иде у прилог овој тези је финале "US open-a" 2011. године између Ђоковића и Федерера.
Резултат је 2:2 у сетовима, Швајцарац има 5:3 у петом и двије меч лопте. Оно што је тада услиједило остаће завијек запамћено не само у тенису, него у свијету спорта уопште. Неки ће рећи да је Новаков потез тада био из бијеса, немоћи, други да је српски тенисер пронашао оно најбоље у себи, али једно је чињеница - Новаково лице када спасава двије меч лопте не исцртава страх, немоћ, него нешто друго ...
Новак је завршио сет са 7:5 и подигао трофеј на "Артур Еш" арени.
Чини се како се читава каријера слила у тај потез, у завршни шут на утакмици. Сати, мјесеци, године рада на рутини како би ријешио ситуацију која одлучује о побједи. Све је спремно, истенирао толико пута, а онда или - или ...
Чикаго Булси су 1998. покорили НБА лигу у епском финалу против Јуте. Наиме, утакмицу је обиљежио Мајкл Џордан, којем је потез у самом финишу утакмице један од најблиставијих тренутака у каријери, потез који је школски примјер спремности и храбрости.
Сјетимо се и финала Свјетског фудбалског првенства 1994. године. Италија и Бразил су стигли до краја, а како је након 90 минута, а затим и продужетака, резултат је био 0:0, па се приступило извођењу једанестераца. Бразил је након пенал завршнице из САД однио трофеј шампиона, а у трагичар Мундијала постао је по многима тада најбољи фудбалер "Азура", Роберто Бађо.
Постоје ствари које су видљиве као што је физичка спрема спортисте, техника извођења покрета којом влада савршено. Међутим, оно што је мање видљиво је ментална спремност која је јако важна, а често и пресудна како би се све коцкице посложиле и на крају подигао жељени трофеј.
Да, ментална припрема спортисте је исто толико важна као и физичка, тактичка или техничка припрема. Једини начин на који спортиста може отићи до краја, јесте да буде ментално спреман, самоувјерен, "хладан", да му се не "скрати рука" или не "тресу ноге" када је то најважније.
Да се разумијемо, у финалу се сусрећу најбољи, два тима, двије ререзентације, или два играча који су својим партијама заслужено нашли своје мјесто у великом финалу. У борби за трофеј нема слабих, неприпремљених, сви "све знају", јер да није тако, не би савладали толико препрека и нашли се на посљедњој степеници на коју се требају попети.
Спортиста је, дакле, способан да направи велики резултат. Међутим, колико он "пуца" од самопуздања у посљедњом мечу, утакмици, колико вјерује себи у оном тренутку када је најважније?
Самопоуздање, мотивација и концентрација саставни су дио тренинга сваког спортисте, а како мали број клубова може да приушти психолога, тренер најчешће преузима и његову улогу. Тренер није тај који играча учи искључиво техници, или тактици, тренер мора бити мотиватор, који ће развијати самопуздњање и осталне менталне способности код свог играча, а све у циљу боље припреме за такмичење, и евентуалну завршницу на обострано задовољство.
Уколико играчу мањка неких од ових способности, тренер је тај који ће у току тренажног процеса, у складу са својим планом, небројено пута ставити играча у ситуацију која је пројектована ситуација из критичне фазе утакмице или меча. На тај начин, тренер ће развити код играча више рутине, више самопоуздања, и тако му помоћи да са мање притиска и пуно "хладнији" буде онда када је то најважније.
Једноставно, мотивисан играч, играч који "пуца" од самопоуздања и који је ментално спреминији, попеће се на највишу степеницу у финалној утамици, у судару најбољих.
Припремио: Бојан Мичић