ЕП одбацио хрватске захтјеве о Србији
Хрватски захтјеви већином нису прошли кроз процедуралне филтере парламента или су знатно ублажени, сазнаје Танјуг из увида у текст усаглашених амандмана.
Чланови Спољнополитичког комитета ЕП расправљаће још о преијдлогу резолуције извјестиоца Дејвида Мекалистера о напретку Србије у европским интеграцијама и амандманима на његов први нацрт, који је Комитету недавно представљен.
Посланици из Хрватске тражили су тада да се у резолуцију унесу амандмани, између осталог, о корекцији граница на Дунаву, проналажењу свих несталих у рату у Хрватској, компензацији за припаднике хрватских оружаних снага који су прошли кроз заробљеничке логоре, као и да Србија одустане од процесуирања оптужених за ратне злочине почињене у Хрватској.
Већина тих захтјева, међутим, није ушла у тзв. компромисне амандмане који су усаглашени у консултацијама између посланичких група и о којима ће се расправљати у Спољнополитичком комитету.
Тако се у амандманима питање границе Србије и Хрватске уопште не помиње, нити се доводи у питање право Србије да суди оптуженима за ратне злочине почињене на цијелој територији бивше Југославије.
Наводи се да би требало обештетити све жртве ратних злочина почињених у бившој Југославији и њихове породице, без конкретног помињања иједне земље или нације.
Иако су хрватски посланици тражили да се у резолуцији поново осуди пуштање на слободу Војислава Шешеља и изостанак гласне осуде његових ставова од званичног Београда, у компромисном амандману пише само да би "власти Србије требало да се уздрже од антиевропске реторике".
С обзиром на то да су ти амандмани већ усаглашени, скоро је извјесно да ће они у том облику ући у коначан текст резолуције, о коме ће се у Комитету гласати сутра, а на пленарној сједници ЕП у марту.
Резолуције ЕП нису обавезујуће, али су ЕК и Савјет ЕУ дужни да их узимају у обзир приликом одлучивања.
У вези с овим, директорица Центра за спољну политику, Александра Јоксимовић, каже да амандмани хрватских посланика на Резолуцију ЕП о Србији служе за унутрашњу политичку употребу у Хрватској и није било очекивано да буду прихваћени.
Наводи, да је евидентно да Хрватска има "заоштрену" реторику према Србији, установљену још током предизборне кампање за предсједничке изборе, и додаје да се може очекивати да се такав тон настави, с обзиром на то да се Хрватској ближе и парламентарни избори.