Прокоцкане симпатије Европе према Грчкој
“Њемачка би као вјеровник изгубила милијарде евра уколико дође до опроста дугова или иступања Грчке из еврозоне. Стога већина Нијемаца, како то показује испитивање јавног мнијења које је провео институт Емнид, сматра да је понашање премијера Ципраса и министра финанција Вароуфакиса “бестидно“", пише Франкуртер Алгемајне Цајтунг и оцјењује да би и друге земље могле да изгубе новац. Стога поставља питање шта мисле други Европљани.
“У Шпанији и Португији је то прије свега повезано са предстојећом предизборном кампањом. У Шпанији Сириза и Ципрас имају блиске савезнике у љевичаркопопулистичкој странци Подемос. За њу и њене присталице Грци су позитиван примјер. У Португалу, гдје таквих покрета још увијек нема, грчки “побуњеници“ наилазе на прихватање екстремних љевичара. Већини Француза је сасвим јасно да Француска није само, након Њемачке, најважнији кредитор. Према једној анкети 80 посто испитаних сматра да је тај новац изгубљен. Строга политика штедње је спорна у најмању руку ако је схваћена као њемачки диктат. Ту још долазе изражене симпатије за грчки народ. У Аустрији су Грци, понашањем током дужничке кризе, изгубили свој углед. Од свих 28 земаља чланица ЕУ, према испитивањима јавног мнијења, Грци најмање симпатија имају у Аустрији. Италијании су подијељени када је ријеч о односу према Грчкој. До недавно су италијански медији и политичари, али и грађани на улицама имали симпатија према Грцима. Сада се поставља питање: Шта можемо да направимо са 40 милијарди евра (толико износи дуг Грчке према Италији – оп. ред.). И у Холандији се ових дана жестоко дебатује о томе да ли и у којој мјери домаће пореске платише могу бити замољене за издвајање из властитог џепа како би Грчка остала у еврозони“, пише ФАЗ.
Проблем убирања пореза
„Као једну од највећих реформи грчка влада на челу са Алексисом Ципрасом је себи поставила борбу против утаје пореза и коначно убирање пореза од богатих. У обзир долазе прије свих три групе: бродовласници, фриленсери и самостални привредници, прије свих мали обртници. Шансе да то грчкој влади пође за руком нису велике. У прилог томе говоре искуства из прошлости“, пише Франкфуртер Алгемајне.
Лист оцјењује: „Сви покушаји да се дисциплинују службеници пореске управе су до сада пропали. Бивша влада премијера Самараса је увела у праксу то да прекршаји у пореској управи буду интерено кажњавани. Уколико је неки службеник био у саучешништву са порезним дужником против њега је био покренут интерни поступак. По правилу су колеге обустављале поступак против оптуженог. Самарасова влада је увела правило да о прекршајима одлуку доносе независне особе. Ципрасова влада је на притисак моћних синдиката, који су повезани са Сиризом, најавила промјену те одлуке.“
„Најбоље платише пореза су велика предузећа и средњи слој. Велика предузећа важе за искрена када је ријеч о плаћању пореза, њихов допринос пореским приходима је знатан. Уколико би влада хтјела више издвајања од великих предузећа, она би само убрзала њихов егзодус у инострантво. Уколило би Ципрас морао повећати порез остао би му само пут којим је кренуо његов претходник Самарас, који је на њему пао. У том случају ће и нова влада морати још једном повећати порез средњој класи. Најкасније тада ће Ципрас изгубити симпатије. Јер управо захваљујући гласовима средње класе је Сириза добила изборе", оцјењује Франкфуртер Алгемајне.