Трећина Нијемаца вјерује да је капитализам узрок сиромаштва

Када је ријеч о Њемачкој, економски најмоћнијој земљи Европе, она се суочава са тамним странама модерног капитализма, а социолози упозоравају да се нови пролетеријат враћа у Њемачку и да се у богатом друштву благостања ствара нова класа људи, која ради, али упркос томе не може да живи од својих зарада.

Чистачи, болнички његоватељи, разносачи пакета и други који раде, али не зарађују довољно за живот, постају нова класа, која неодољиво подсјећа на ону од прије сто година и на вријеме индустријске револуције.

"Ја зарађујем 1.050 евра нето мјесечно. При високим киријама за станове, ово је мање него егзистенцијални минимум", каже Андреас Денерт, стар 55 година, који недјељно ради 40 сати и води групу од десет чистача зграда, али - да би преживио, има и додатни посао његоватеља у једном старачком дому.

Фридерике Бал и Филип Штаб са Института за социјална истраживања у Хамбургу су прије пар година истражили браншу услуга у Њемачкој и у једној студији дошли до резултата да Њемачка поново има пролетеријат, чије су карактеристике мале зараде и мала или никаква социјална сигурност, уз друштвено признање рада које тендира ка нули и, због свега тога, осјећај људи о бесмислу посла.

У Њемачку се враћа једна социјална фигура, за коју се вјеровало да је већ дуго превазиђена, а ово двоје социолога сматра да тој класи у Нјемачкој, у међувремену, припада више милиона људи, односно, око 12 одсто запослених.

Њемачка постаје и земља оштрих социјалних разлика.

Статистика је, прије пар година, показала да се двије трећине богатства Нијемаца, процијењеног на више од 5,5 билиона евра, налази, заправо, у рукама 10 одсто људи.

Раслојавање друштва, кажу, није ништа необично, јер Њемачка само слиједи свјетски тренд.