Анксиозност проблем младих
Она истиче да се панично и плашљиво понашање највише испољава код средњошколаца и студената, које је условљено неком напетом ситуацијом у виду полагања испита или одговарања за оцјену.
-Страх некада може да помогне организму када у крајњем тренутку доносимо исправне одлуке и на тај начин јачамо своје самопоуздање. У већини случајева долази до појаве стреса, немилог узрочника нашег лошег физичког и психичког стања. У том случају анксиозност показује све своје елементе у виду знојења дланова, губитка даха, убрзаног дисања и куцања срца - објашњавају стручњаци.
Уколико се паничне ситуације код младе особе понављају, јасна је порука родитељима и пријатељима да је неопходно анксиозност схватити врло озбиљно.
-Наше мисли производе наше понашање. Често се водимо мишљу ако се једном догодила стресна ситуација, да ће се она константно понављати. Није могуће одмах анксиозност излијечити, али је неопходно да се на вријеме увиди да млада особа има проблем такве природе - истичу психолози.
Фактори за појаву анксиозности су многобројни, али највећи узрочници су стрес и генетска предиспозиција, уколико је неко од чланова породице имао сличне психичке проблеме.
-Још једна могућност може да се узме у обзир када се јавља анксиозност, а то је смањена концентрација, недостатак самопоуздања и губитак воље за савладавањем препрека. Међутим, често људи мијешају то стање са депресијом, која је много јача и чије посљедице могу бити несагледиве - сматрају психолози.
Постоји неколико облика анксиозних поремећаја, од паничног напада који се манифестује губитком даха, мучнином у стомаку и гушењем, до опсесивно-компулсивног поремећаја, који се испољава обављањем више пута једне исте радње, како би се отклонила нелагода као осећај.
-Често се млади боре и са социјалном фобијом, као обликом анксиозности, када се често плаше јавног наступа. Од овог страха болује између седам и 13 одсто свјетске популације. Са друге стране, постоје специфичне фобије у виду страха од животиња, крви и повреда, затвореног простора и другог, од чега болује око 13 одсто становништва на Земљи. Као један од најтежих облика анксиозности могла би да се наведе испитна која је видљива код студената. Њихов страх и паника од испита граничи се са константним стресом - наводе стручњаци. Одагнати страх и стрес, истиче докторка, један је од кључних фактора за нормализацију односа у породици, међу пријатељима и познаницима.
-Вежбе релаксације, дубоко и плитко дисање, изузетно су битне у борби против анксиозности. Лако се изводе и требало би да се примењују у сваком слободном тренутку или у крајњем случају када до паничног и нелагодног понашања дође. Правилна исхрана и физичка активност помажу да стресне тренутке превазиђемо лако и брзо. Уколико здраве навике не помажу у борби против анксиозног поремећаја, потребно је обратити се љекару како би била преписана адекватна фармаколошка терапија - закључује Васићева.
Шта је анксиозност?
Анксиозност је стање које се карактерише осјећајем унутрашње узнемирености, уплашености и страха да ће се нешто страшно догодити, уз психомоторну напетост и унутрашњи немир. Анксиозна особа је стално у стању "приправности", увијек је на опрезу и мисли да јој се спрема нека опасност.