Малешевић: Приоритет школовање за реални сектор
"Министарство је у протеклим годинама покушавало да успостави сарадњу када је ријеч о средњим школама и привредним субјектима, и има помака, тако да се практична настава почела изводити у предузећима", рекао је Малешевић.
Он је навео примјер из Приједора, гдје је Машинска школа направила уговор са осам предузећа у дрвопреради.
"То је добар примјер, да се и у данашњим условима, када је привреда оскудна или није довољно развијена, може наћи начин да ученици обављају праксу у предузећима", истакао је Малешевић пред почетак стручне расправи под називом "Повезивање образовног система са потребама тржишта рада: Пракса у образовном процесу".
Малешевић је рекао новинарима да то није случај са високошколским установама, гдје "вјероватно очекују да неко други за њих" договори практичну наставу у привреди и оствари сарадњу.
Он је рекао и да је ресорно министарство покушало да направи одређени искорак за дефицитарна занимања, па је студентима који су уписали те факултете дало додатна средства, да би им олакшало школовање.
"Та активност није дала очекиване разултате. Још имамо простора да се већи број студената упише на дефицитарна занимања као што су математика, физика или технички факултет", указао је Малешевић.
Он је напоменуо да је знатно већи број захтјева за упис на високошколске установе него што је број оних који заврше средње школе у четвртом степену.
Малешевић је навео да је у прошлој години било скоро 15.000 захтјева, а уписано је више од 8.000 или 54 одсто.
"Ове године сугеришемо да се поведе рачуна о томе, јер негдје више од 10.000 ученика завршава четврти степен, што значи да се око тог броја може планирати, а никако 15.000. То нам онда ствара проблем код смањења квота и неке оштетимо, а неки добију превише", каже Малешевић.
Он је нагласио да је потребно донијети квалификацијски оквир који ће уписати сва занимања адекватно, и да они који студирају било гдје у Српској добијају иста препознатљива звања које ће привредници моћи да препознају и запошљавају.
Малешевић је рекао да највећи дио студената, више од 56 одсто, тренутно студира на друштвеним наукама, и указао да се мора ићи ка привреди.
Никола Драговић, руководилац програма "Прилика плус", који проводи Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа, а подржава Влада Швајцарске, рекао је да је суштина програма омогућавање ученицима и студентима стицање потребних вјештина и концептуалних способности провођењем, што је више могуће, практичног рада у току образовања.
Он је истакао да многи послодавци исказују огроман интерес да се укључе у процес и "отворе врата" младима, да им у својим предузећима омогуће обављање практичне наставе.
Драговић каже да постоји јаз између онога што послодавци очекују и онога што у овом моменту образовни систем нуди, а тренутно највећи јаз огледа се у дрвопрерађивачкој и металској индустрији.
"Углавном, сви су незадовољни практичним вјештинама које ученици и студенти посједују", истиче Драговић.
Проректор за наставу и људске ресурсе на Универзитету у Источном Сарајеву и члан Савјета за високо образовање и квалитет Српске Ранко Божичковић рекао је да је дошло до хиперпродукције претежно професорског кадра, односно разредне наставе и предшколског образовања, а слиједе Факултет физичког васпитања и спорта и саобраћајни инжењери.
Божичковић каже да је однос између високошколских установа и привреде још "на одстојању", те оцјењује да је излаз у јачању и акредитовању лабораторија на свим факултетима и високим школама гдје студенти могу вршити праксу.
Он сматра да је неопходно да и родитељи и будући студенти препознају капацитет факултета, као и да мора бити конкретнија релација родитеља према високошколским установама.
Генерални секретар Уније студената Републике Српске Неђо Малешевић рекао је да ће се Унија студената трудити да уписна политика не буде "списак лијепих жеља", као што је то до сада било, и да ће тражити да универзитети приликом прављења уписних квота буду уско повезани са привредом, те да се прецизно дефинишу кадровске потребе Српске и дефицитарна занимања.
Малешевић је нагласио да ће Унија студената наставити да инсистира на пракси, тражећи да у новом закону о високом образовању буде прецизно дефинисано да је пракса обавезна.
Он је рекао да су и студенти сами препознали и кренули у потражњу праксе у реалном сектору и привреди, те инсистирали код тих субјеката да потпишу уговор са факултетима, наводећи примјере са Филозофског факултета, Архитектонско-грађевиснко-геодетског факултета и Технолошког факултета у Бањалуци.
Стручну расправу данас у Бањалуци организовало је Министарство просвјете и културе, у сарадњи са програмом "Прилика плус", који проводи Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа, а подржава Амбасада Швајцарске у БиХ.