Турска на путу ка полицијској држави?

Физички обрачуни нису ријеткост у турском парламенту, али онакви какви су се догодили протекле двије седмице су чак и за Анкару ријеткост. Наиме, један посланик је у нагуравању пао низ степенице а други су пак рањени или метком или повријеђени ударцем песницом. Чак се и чекић и звоно који се користе у парламенту у неким тренуцима претварају у 'оружје' током парламентарних расправа.

Више овлашћења полицији

 Разлог за свађу у Горњем дому Парламента Турске био је "Пакет за унутрашњу безбједност" - ријеч је о пакету мјера који садржи више од стотину различитих закона. Давутоглуова влада на тај начин жели да полицији да већа овлашћења приликом хапшења и истрага. Тако би се осумњичени, ухапшени током демонстрација, могли и до 48 сати задржати у притвору прије него се појаве пред истражним судијом или државним тужиоцем. Такође, полицији би током протеста била омогућена лакша употреба ватерног оружја.

А забрана покривања лица би демонстарнтима, који то учине у потпуности или дјелимично покривајући лице шалом, могла донијети и вишегодишњу затворску казну.

Давутоглу каже како је све то неопходно како би се сачувало здравље грађана Турске. Он говори и о томе да ће се тако онемогућити уништавања имовине што се догађало прошле године за вријеме курдских немира, а треба да буде уведен и нови механизам кажњавања полицијске бруталности.

Упозорења стижу чак и од бившег предсједника Гула

Опозиционе парламентарне партије страхују да ће влада усвајањем овог пакета омогућити полицији, која је подложна Министарству унутрашњих послова, да против свих критичара и неистомишљеника употријеби силу. Оне захтјевају да влада повуче нацрт пакета закона. Чак и бивши предсједник Абдулах Гул, који је био саоснивач исламско-конзервативне партије АКП, упозорава на опасност од усвајања закона и захтјева да се учине побољшања.

У парламенту у Анкари АКП са 312 од 550 посланика има апослутну већину; упркос томе опозиција свим средствима покушава да одложи расправу о предложеном пакету безбједносних мјера. До сада је усвојено око двадесетак закона од укупно 130. Али, на крају гласови опозиционих партија нису били довољни да се спријечи усвајање пакета закона до краја марта.

"Нестајање правне државе"

Као и многи други критичари владе, тако и Метин Бакалчи, генерални секретар Турске фондације за људска права , на спровођење владиних планова гледа као на црну будућност своје земље. "Овдје се ради о укидању правне државе и подјеле власти", казао је Бакалчи у разговору за Дојче веле. Ово би било први пут у историји, каже он, да се овлашћења правосуђа пребацују на полицију.

Влада аргументује да је све усаглашено са стандардима ЕУ, што Бакалчи коментарише као апсурд. Сама ЕУ и Савјет Европе, као и међународне организације које се боре за људска права, попут Хјуман рајтс воча и Амнести интернешенала , су изразили критике на рачун планова владе у Анкари.

Адвокатска комора Турске такође говори да је земља на почетку "режима страха".

Посљедице избора?

Влада у Анкари до сада није била спремна на велике промјене. Према виђењу Адила Гура, истраживача јавног мњења, Давутоглу и АКП, неколико мјесеци пред парламентарне изборе који ће се одржати 7. јуна, овако непопустљив став су једноставно себи могли приуштити. И наравно да ће пакет мјера бити оштро критикован, каже Гур за ДW. "Али, бирачи ће опет гласати за АКП", наглашава овај експерт за јавно мњење.

Тако да протести против предложених мјера не представаљају превелики политички ризик за владајућу партију. "Бирачи прије свега гледају на економску страну и питају се: јесам ли ја задовољан својим животом?", каже Гур. Такође и мировни преговори државе с Курдима за многе Турке играју велику улогу, када је ријеч о давању свог гласа, а не садржај новог кривичног закона о демонстрацијама.