Међународни симпозијум о аграру
Отварајући симпозијум, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић нагласио је да овакви скупови имају велики значај за развој пољопривреде, јер примјена резултата истраживања и нових технологија је лимитирајући фактор развоја.
Мирјанић је рекао да пољопривреда и прехрамбена индустрија треба да представљају један од водећих привредних сектора, заснованих на принципима одрживе и технолошки напредне пољопривредне производње и принципима конкурентности и економичности.
Мирјанић је истакао да пољопривредна газдинства, као производне јединице, треба да представљају основне аграрне субјекте и мјеста живљења, производње, запошљавања и стварања нових вриједности.
Министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић рекао је у Бијељини да скупови, као што су Међународни симпозијум и 20. Савјетовање агронома Републике Српске, имају велики значај, јер се њима наука и истраживање стављају у функцију развоја пољопривреде, а тиме и економског развоја цијеле Српске и шире.
"Увијек користим прилику да кажем да је пољопривреда и производња хране наша развојна шанса, те да и ови скупови треба да дају одређена рјешења у проблемима и изазовима који су пред нама", рекао је Комић на конференцији за новинаре у Етно селу "Станишићи" код Бијељине гдје је данас отворен Четврти Међународни симпозијуму и 20. научно-стручно савјетовања агронома Републике Српске.
"Овакви скупови кроз научну призму треба да дају одређена рјешења која ће свима помоћи да изнађу најбоље са становишта иновативности и постизања конкурентности, те да се наши производи нађу, не само на домаћим него и на иностраним трпезама", рекао је Комић.
Декан Пољопривредног факултета у Бањалуци Никола Мићић рекао је да развој пољопривреде зависи од нових технологија базираних на знању.
"Пољопривредни факултет у Бањалуци формирао је једну респектабилну групу младих људи, 20 асистената који су студирали у иностранству. Они су дали велику подршку организовању овог симпозијума на коме имамо професоре и сараднике из 15 држава свијета", рекао је Мићић.
Он је нагласио да су се ови млади људи вратили да раде на свој факултет што потврђује да није истина да млади само одлазе са ових простора.
Градоначелник Бијељине Мићи Мићић рекао је да ће данашњи скуп, који се први пут одржава у Бијељини, помоћи домаћим стручњацима и произвођачима.
"Бијељина је житница БиХ и највећи пољопривредни крај који од 75.000 хектара има 54.000 обрадивог земљишта, а од тога се 99 одсто обрађује. Ипак, пољопривредни произвођачи не живе добро од свог рада због низа негативних утицаја, као што је ниска технологија и све оно што прати науку у пољопривреди", каже Мићић.
Он сматра да ће овакви научни скупови допринијети да наука и технологија пруже могућност домаћим произвођачима да живе боље од свог рада.
Предсједник Извршног одбора Коморе инжењера пољопривреде Републике Српске Гордана Ђурић рекла је да ова комора годинама указује на то да је неопходно извршити функционалну интеграцију знања, струке и праксе у пољопривреди, што, подразумијева и функционалну интеграцију система.
"Република Српска има изграђен систем, факултете и савјетодавне службе, али оно што недостаје јесте функционалана интеграција тих институција", додала је Ђурићева.
Она је навела да је такав захтјев прије седам-осам година био пред Народном скупштином Републике Српске, али да до данас није ништа урађено.
Организатор скупа у Бијељини је Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци, уз подршку Коморе и Биотехничког факултета из Љубљане.
Генерални покровитељи су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство науке и технологије Републике Српске и град Бијељина.