latinica  ћирилица
03/03/2015 |  08:07 | Аутор: ТАНЈУГ

Обама: Убиство Њемцова знак погоршања климе у Русији (ВИДЕО)

Убиство руског опозионог политичара Бориса Њемцова је знак погоршања климе у Русији, гдје су грађанска права и слободе медија назадовале у посљедњих неколико година, изјавио је амерички предсједник Барак Обама.
Предсједник САД Барак Обама - Фото: REUTERS
Предсједник САД Барак ОбамаФото: REUTERS

"То је наговјештај климе барем унутар Русији, гдје се грађанско друштво, независни новинари и људи који покушавају да комуницирају на Интернету, све више осјећају изложеним пријетњи и ограничавањима. И све више једину информацију коју руска јавност може да добије јесте путем медија под државном контролом", рекао је Обама у интервјуу Ројтерсу.

Он је позвао на свеобухватну истрагу поводом убиства Њемцова.

Британска агенција је подсјетила да се Обама током посјете Москви 2009. године, када се састао са представницима опозиционих странака, састао и са Њемцовим, критичарем руског предсједника Владимира Путина.

Убиство Њемцова је "дио онога што је мислим омогућило да се Русија ангажује у некој врсти агресије коју има према Украјини", навео је Обама.

Њемцов је убијен у петак касно увече у центру Москве, недалеко од Кремља, два дана уочи великог митинга који је припремала опозиција.

Убиство Њемцова, који се догодило на Москворецком мосту у центру Москве, снимила је камера која снима временске услове у центру града.

Према подацима руског Министарства унутрашњих послова, Њемцов је убијен у центру Москве у петак у 23:40 по локалном времену, када је на њега испаљено више метака из аутомобила у пролазу.

Иран да замрзне нуклеарну активност

Иран треба да пристане на замрзавање своје нуклеарне активности током најмање 10 година да би био постигнут кључни договор о његовом атомском програму, истакао је Обама.

Он је оцијенио да је засад, ипак, већа вјероватноћа да коначни споразум неће бити постигнут него да хоће.

Обама напомиње како неслагања поводом планираног говора израелског премијера Бењамина Нетанијахуа у Конгресу САД, у уторак, у којем ће он изразити противљење споразуму о иранском нуклеарном програму, јесу проблем, али не такав који би био "трајно деструктиван" по везе САД и Израела.

Обама је ипак признао да постоји "знатно разилажење" између његове администрације и изралеске владе о томе како да постигну заједнички циљ - да спријече да Иран стекне нуклеарно оружје.

Циљ САД је да осигурају период од бар годину дана између тренутка када Америка уочи како Иран покушава да стекне нуклеарно оружје и тренутка када Иран буде заиста у могућност да га стекне, наглашава Обама.

С друге стране, Израел страхује како Обамина стратегија према Ирану још увијек оставља простор том израелском највећем непријатељу да стекне атомско наоружање. Нетанијаху истиче како би нуклеарно наоружани Иран представљао егзистенцијалну пријетњу за јеврејску државу.

Истовремено Техеран негира да му је циљ израда атомског оружја, истичући да његов нуклерани програм има само мирнодопске циљеве.

Обама напомиње како у разилажењу између њега и Нетанијахуа по овом питању нема ничег личног и да ће се он поново срести са израелским лидером уколико он побиједи на изборима у Израелу 17. марта.

Амерички предсједник подсјећа да Нетанијаху није био у праву када се противио привременом споразуму о иранском нуклеарном програму из 2013. године.

"Нетанијаху је свашта тврдио: Ово ће бити ужасан споразум, резултираће тиме да ће Иран зарадити 50 милијарди долара (на основу ублажавања санкција), Иран се неће придржавати споразума. Ништа од тога се није обистинило. Испоставило се да смо у ствари током тог периода били свједоци да ирански (нуклеарни) програм није напредовао", истиче Обама, додајући да су у многим елементима Иранци тај програм вратили уназад.

Бијела кућа је, иначе, прошле недјеље негирала извјештај како САД и Иран истражују могућност споразума на 10 година, којим би у почетку нуклерани програм Техерана био замрзнут, а онда би се дозволило да се активност на том сектору постепено повећава, чиме би се омогућило да Иран ипак произведе нуклеарно оружје у посљедњим годинама споразума.

Обама истиче како је кључна недоумица око евентуалног постизања споразума о нуклеарном програму са Ираном, за који је 30. јун крајњи рок, то да ли ће Иран пристати на ригорозне инспекције и на низак ниво могућости обогаћивања уранијума који би морао да одржава.

"Али уколико би пристао, то би било далеко ефектније за контролу (иранског) нуклеарног програма него било која војна акција коју бисмо ми могли да предузмемо или било која војна акција коју би Израел могао да предузме и далеко ефикасније него што би биле санкције", истиче Обама.