Међународни дан шума које све брже нестају

Истраживање, у ком је учествовало више од 20 стручњака са пет континената и у ком су коришћени подаци прикупљени током посљедних 35 година, истиче се да нарастајућа људска популације врши све већи притисак на шумске животиње и биљке којима пријети истребљење.

- Резултати су нас изненадили и уплашили, казао је за Ројтерс вођа студије, Ник Хадад, професор биолошких наука на Универзитету Сјеверне Каролине.

- Сви показатељи указују на даље погоршање стања, навео је он.

На мапама објављеним у склопу студије може се видјети да су велике површине под шумом у Амазону и Конгоанској котлини и даље удаљене од људи, док се у Азији, Новој Гвинеји, Русији, Канади и нордијским земљама све више повлаче пред људским активностима.

- Седамдест одсто преосталих површина под шумском вегетацијом је на мање од једног километра од обода шуме, упозоравају научници, чија је студија објављена у часопису Science Advances поводом 21. марта, Међународног дана шума.

- Раст становништа неизбјежно ће наставити да смањује и цијепа природне зоне, наводе стручњаци, који у повећању ефикасности пољопривреде виде једино рјешење за спас шума.

Једно истраживање из 2011. предвидјело је ће до 2050. пољопривредне површине у свијету морати да се са садашњих 1,53 милијарди хектара повећају за 18 одсто како би се нахранило све бројније становништво, те да ће се урбане зоне драстично проширити.

Фрагментација шума представља озбиљну пријетњу за животиње и биљни свијет јер их све више приближава људима, мијењајући постојећу микро-климу и доводећи нове, супарничке врсте.

- Расцјепкана станишта утичу на смањење диверзитета биљака и животиња од 13 до 75 одсто, напомињу амерички научници.

Крчење шума угрожава животиње, од јагуара у Бразилу до орангутана у Индонезији, као и друга створења попут птица, лептира у жаба и безброј ријетких врста биљака, закључују стручњаци.